hren
 

Doli kurba Auštrijaaa! - vikao je meštar isprid butige - Doli car Kurtz! Dosta je nama da nan Kurtzi upropaštavaju sezonu. Pa ča jema veze da uvatu uncu fibre, ka da to ne bi i tamo, nako debuli s onon tankon kožicon, a on odma na nas. Ne'š ne, doć će i skijanje, ali ne'š se okusit naše sarme, ne, ne. O-ho!

Dobro je reka naš Škoroš, nema pomirbe s nikin, pa ni s Auštrijon, triba tražit najpri da molu za oprost njega i njegov narod, ka i Srbi, pa tek onda se može razgovarat. Jer, radi njih je on mora bižat za Ameriku, oni su ga prognali s gitaron na ramenu. Nema pomirbe.  A i o čemu bi on onda govorija i na koga bi puva, kad bi se pomirija. Samo, valjda je sa ženon u miru.

Pa, dobro, je li istina da radi toga Kurtza nećemo imat gostiju do kraja, da će sezona prije kraja svršit. Dajte ga meni u ruke, pa ćete vidit kako ću ga smekšat - rekla je Zakonita.

Kojega Kurtza? Je li Škoroša? O kome ti to?

Koji Tito?! Ko o čemu, ti o Titu zločincu.

Onda uletija Blesi,  da jeste čuli, eno nan je Plenki završija na Goljaku. Triba stavit maske i na ulice. Svi na uliceee! Crtaj svastikeee! Crtaj ušati kriiižžž!

Ma, nemoj nas sad, pa di i to, pored sve ove puste nevolje. A koliko je dobija?

Ne znan, to se ne govori, uglavnon je osudija zločinca Tita i da ne priznaje sud njegove partije nego samo naš, hadezeovski.

A je, i on se napatija. A tek naš drug Miko Zoki Tripalo, šta je on sve doživija nekako s proljeća '71. Od pet godin je sluša i skandira: Sav-ka Tri-pa-lo, i koža mu se ježila, Biblija mu ispala iz ruku, suze ponosnice tekle niz male debele obraze dok je gledao iza njih transparent 1941. - 1971. Tada mu je prišao drug Miko i pitao ga, mali, oćeš ti zamijenit mene kad odrasteš?

Ne, druže Miko, zamijenit ću barba Zdravka Tomca, Bog da mu dušu prosti.

Onda se sa susjednoga prozora začulo: Ti-to par-ti-ja! Ti-to par-ti-ja! Doli Staljiiin!

Zakonita, da Mate, šta to vičeš, jesi poludija?! O'š da te ko kamenuje!

A Mate, da neka, vidiš da je opet proradija Goli, samo kako su Staroga doveli? Ma, nema veze, triba vikat. Ajmo, narodeee, druuuže Tito mi ti se ku...

Onda rulja počela izlazit na ulice, jer već se pronija glas da će Tito držat govor na rivi. I dok si reka SKOJ, sve puno crvenih marama, crvenih zastava (ne dugih devetki nego prave zastave).

Pa, jeba te, u koliko se ovo priokrenilo. A tek smo naučili, napokon više, da su fašisti zapravo antifašisti, a antifašisti su fašisti, da Jasenovac nije bija Jasenovac nego FloramU s 3 zvizdice ušate...

A u prvom redu sve HDZ-ovci, bivši HDZ-ovci, a sadašnji i stari partijaši. Da Goli otok! Malo je.

Pa će nam Meri, Čola i Panonski mornar otpivat "Računajte na nas", a omladinac Škoroš bi moga opičit i jednu štafetu mladosti oko parkinga, nek se nađe.

Onda je Stari počeja: Pa, dobro, drugovi i drugariše, šoji še šuršaš dogaža, oštavim vaš šetrdešetak godina šame, a vi me proglašite žlošinšem. A nišam vam bio žlošinaš kad šte vikali Šišo Paršija, a!

Doli se čulo, Ti-to Partija! Nema nami do našega Tite.

Tito še ižderao, pa drugovi, nišam ja Tite, nego Tito, koji šu vam to novi padeži iž Ramljanške doline i Argentine?

Onda rulja: Tito bez Tite! Tito bez Tite!

I opet su se spojili antifašisti koji su sad fašisti i fašisti koji su sad antifašisti, a na rivi nekih mali milijun svita. Nema tog Krište koji ga ne bi slavio, pa čak ni Udovičića,  Ante Sanadera, a di su tek naši iz Mardi Grasa.  Odma bi doša glavni rode i reka, čuj, rode Jozo, sad ćemo mi organizirat humanitarni koncert u svrhu bilo čega, jer ionako nije važno čega, pošto ćemo pineze doć opet pitat u tebe, a one od ulaznic ćemo zamrčit ka i uvik.

Netko je tada Titu ponudio ruski čaj, ne zna se tko, pretpostavlja se, Dujomir Marasović.

I tako, u trenu svi promijene stav, mišljenje, izjavu, sebe, dušu, tilo, bitak i nebitak... i ko, ja to reka, Booože sačuvaj.

I onda sam se probudija. Uffff, koji znoj. Ka da netko viče. Ček, ček.

Kovideee! - vikala je Cvita s prozora - Dolaz' domaaa! Došla ti je mala Korona za učit!

Kovid, da šta ću učit. Ona, da pa ekologiju za upisat se na fakultet, mulac jedan.

On, da šta će mi ekologija, ja bi tija bit epidemiolog.

Pa, kako'š drugačije bit nego tako. Ne'š valjda epidemiologiju studirat, ako to i ima za studirat.

Ali, majko stara, onda nikad neću bit Capak 2.

A kako drugačije! Završi ekologiju i budi epidemiolog.

Onda sam se opet probudio. I kako ću sad znat sanjam li ili sam budan.

Zakonita, da Ministar Beroš ima pravo kad govori da nije ugrožen jer se družija s Ninom Badrić na Korčuli, pošto znamo da bi se samo ugroženi družija s njom. Nisu imali kontakt. A onda su mu prilipili još i Severinu. Je, kako da ne, pa da se infeta. Ali, ima on imunitet, zaboravila san.


KOMENTARI:

GLOMAZNI OTPAD
Raspored kontejnera za glomazni otpad
PRIJAVI DEPONIJ
Prijavi ilegalni deponij