hren
 

Peri ruke 20 sekundi, peri ruke 30 sekundi. Nemoj šetati, šetaj van. Ako promaja ubija ljude, ubiti će i virus - otvaraj sve! Zatvori prozore, vrata, barikade, stigla prašina iz Afrike. Gotovi smo! Nema ovlaživača zraka, puni teće, stavljaj na grijanje. Kad će lito da i ova beštija krepa?! Tribam u dućan, ne smin u dućan..

Stavi masku, cvike, kapu, rukavice. Ne stavljaj masku, ne služi ničemu i dođe 50kn. Ipak, idem u dućan. Čitam upute - može beštija živit na ambalaži, briši ambalažu, crknit će! Ne briši, samo ostavi koji dan na buri… Red… svi dva metra jedni od drugih dok ne dođem unutra, tamo su svi na kvascu, a njega nigdi.

Izvještajni centar dežurni baba, prebačen svak na svoju ponistru i shvaćam, situacija je krizna. Nismo mogli uhvatit Jerryja, ali virus možemo! Nevista se našminkala, inkartala, pitura na glavi, plastične kandže izrasle, kaže ne može ona ovo i izlazak je izlazak, pa ide prvi put u životu bacit škovace.

Vrati se s tipom, on skida masku - to joj nije muž! Vrag te odnija vozi ća 2 metra od nas i ostavi cipele van! Susid doša iz Njemačke, niko mu se ne veseli. Obavještajne susjedske jedinice na smjene čekaju oće li povirit nosom van, 112 im je na brzom biranju. Netko je napisa da motika liči sve, svi kopaju. Vinka kopa vrtal, rupa 2,5 x1m -  mislim se sta ce sadit?

Viče mi - šta buljiš, neće ni tebe šestorica nosit!

Idem u dir, iskaču mi prid facu ka kamikaze. Nastojim držat distancu, al ne ide.
Odlučim se na slalom kastelanskom cestom, covik doli, ja biciklon gori. Sve dok gori Mate ne iskoči i napravi mrku facu, protrnem od straha i pomislim - pljunit će me. Biž ća doma!

Počelo je puvat, vitar diže s puta gumenu rukavicu, šta je neki Osvišteni bacija na srid puta, vijori se, nosi je put mene, bižin od nje, ljudi, beštija…..svega. Jedva čekam doć doma i zaspati.

Sanjam Vilija. Nategnut u gegama s plaštem, kaže mi; kad se probudiš biti ce 1.travnja, sve ovo je zajebancija. Budim se, palim Portal, ovi slave rođendan - jesu normalni okupljanja su zabranjena?!
Nije zajebancija, beštija i dalje živi, nije san!

Igram se kružnog putovanja po stanu, polazak rano ujutro iz sobe, obilazak frižidera, slobodno vrijeme na faceu, dolazak do wc-a, okupljanje u kužini... beskonačan dan.

Pada mrak, idemo pivat na balkon. Svi pivaju i mi ćemo - dooođi u Kaštelaaa, tamooo te čekam ja u maloooj barčici... Probudim Ivu u kući ispod mene, dere se - Vrag ti sriću odnija, ko će ti doć?!             
Riva ti je prokopana, a pozdravi se i sa sezonom. Aj ća leć dok ti beštija nije došla!

Nigdi nikoga, ni poštara, ni računa, kažu da su i njemu rekli ostani doma. Neki čak i rade iz kuće, škola na televiziji. Kuća do mene - Ante otvorija HEP u prizemlju, Anka ima zbornicu u sobi, samo mala iz ljekarne izlazi i više ne pozdravlja s dobro jutro, čim zgazi nogon van dvora viče - neeeema dezificijensi. Ni onog kombija šta skuplja željezo i stare teće, nema...

Svih je uvatija isti straj… Straj da će nestat tariguza. Kad će lito?

Pojeftinija benzin, bem ti onog svog dizelaša, ko me natanta da ga uzmem. Najbolje mi je poć na brod. Ukrcan se, nešto zuji oko glave, nije helikopter malo je, nije ni muha veliko je, čujen glas -  aj ćaaaa doma - dron me tira s broda. Gotovo, smak svita.

Ne mogu više u četiri zida, poću u brdo. E, tamo sigurno nema svita. Šta je ovo? Bile, Gospa Stomorija i Kozjak, postali su centralne šetnice. Ko god nije u životu prošeta, eto ga na Malačkoj selfira se. Naučili su vozit bicikle u srednjim godinama i svi van.

Red je na benzinskoj, pročulo se da ima kave. E neš više ni van, ni tamo. Sutradan stoji natpis -  kava samo uz tankanje.

Vrime je da odustanem… nismo uvatili Jerryja, al možemo virus - stoj doma, proće i ovo.


KOMENTARI:

 

GLOMAZNI OTPAD
Raspored kontejnera za glomazni otpad
PRIJAVI DEPONIJ
Prijavi ilegalni deponij