hren
 

Blesi, evo ti ovaj teleskop i...
A on, da šta će mu teleskop, nije nikad volija gledat zvijezde, iako bi i moga, jer lijepa je i kristalna noć i...
Ma, koje zvijezde, njih će gledat onaj koga potegneš teleskopom - vidi, hop, hop...i gotovo. I šta je ovo došlo, danas ne smi'š tuć Srbe, sutra ne'š smit ni Židove, pa čak ni Cigane, pa komuniste. A šta'š ti reć potomcima, di si bija dok su tukli sve te? Sta sa strane. Najgore je nečinjenje, zato uzmi teleskop i šibaj. E, da, usput nam donesi krempite iz Šime.

Trnobužica se na klupi bola i spavala, pa bi se opet ubola i spavala, a onda naletija Blesi, da Trnobužice mala, o'š da te ja poljubin s jazikon, pa ćeš odma oživit. Trnobužica je rekla, konju, goni ća, zajaši nekog princa i šibaj. Opet se ubola i zaspala.

Krempita Simonella živjela je već tri mjeseca na tacni, kad začuje Blesija: Jesu li vam friške krempite?
Šo be friške?! Pa još nisu ni pečene koliko su friške! Tek će da budu gotove! - rekao je slastičar Šime.
Onda daj desetak na teku.
Nema više na teka na mene i na tebe, vidi koliko ste dužni, k'o zdravstvo i jedinstvo.
Kosova republik! - izderao se Blesi.
Nećeš me više vatat na osjećaje na mene. Nema!
A dobro, onda ćemo astronomski.
Krempita Simonella je rekla Blesiju: Pusti me i ispunit ćeš sebi tri želje.
Koje želje? Muči tamo!

Zakonita, da bravo, sine Blesi. Kako je Šime?
Odlično,  gleda zvizde pomoću teleskopa. Naletili neki moji, pa sam im reka da je lipa, kristalna noć, ka stvorena za teleskop. Počeli vikat da počelo je, pa udri po nekim izlozima.

Ajde, Blesi, odnesi par krempita gore Velimiru Bati, zasjeda glavni stan i zamoli ih da ne tuku puno šakom o stol, da se ne dogodi zlo, da ne propadne pod, temelj, pa onda doli sve po nama sirotinji.

Zakonita, da je li ovo sramota da naša dica slušaju cajke, jadne im majke. Pa, ima li neka naša domoljubna cajka, jeba te? Di su te naše... Saverina, Rozga... Je da ne moš razlikovat pisme od Seke Aleksić, Cece i drugih od njihovih, ali naše su.

Ko, one naše, ma daj, nama treba neka koja je baš naša for home ready. Neka iz Širokog Briega Venerina, iz Ljubuškog, Mostara...da je iz Hrvatske... Ono, da joj je u sklopu pisme nešto poviesno i umjetničko, tako da se ne može osudit. Ono, da par iljada publike digne ruku umjetnički...

Znam ja jednu, piva da joj se angine, pa i ganglije vide, pleše i balet, puca.

Je li iz puške?

Ne, samo puca, a nastupa svaki dan.

Onda Zakonita lupila šakom o stol i da tooo, to nama treba! - Spljaš, pljask, šćanfff! - pogodila je krempitu Simonelu, koja se razletila po nama, pa smo polizali svatko što ga je dopalo.

Pa, dobro, Zakonita, vidi šta si učinila, sad ćemo svi rigat, jer si ti lupila šakom o stol...vidiš da je to sve trulo, pokvareno do srži, gnjilo...gadljivo...

Cajke treba zabranit. Jesi čuja šta govore iz HUBNOR-a, nema više njima kod nas. Da je bilo, pa agresiju napravit, kako to lipo pišu naši kolumnisti huškači po portalima, siti svega, žedni krvi.

Pa, jeba te, dica nam se uz cajke druže, bez obzira na nacionalnu i rasnu propadnost?! Pa, pa još malo, ako ovako nastavi, neće se imat tko mrzit, jedni u Irsku, drugi na cajke... Neće! Neće više ni jedna cajka ovamo! - opičila Zakonita ponovno šakom o stol, a ostaci krempite opet po nama, mene dopalo ono dno dna, a to mi je najslađe. Pa, smo opet rigali  i - prrc, rrrour, umphhh - po zahodu.

Jedan ostatak Simonelle rekao Blesiju, da rekla sam ti, tri želje, ne'š rigat ni imat proliv jedan, drugi ni treći dan, a ti nisi tija poslušat do kraja.

Blesi ovaj put nije stiga u zahod, pa je sjeo na prozor. Asssti pasa, kad je počeja. Šta je to doli bilo. Razbižala se rulja na sve strane, mislili da je afrička šporka kiša.

Pa, kad su počeli oni iz glavnog stana gori izbacivat gorčinu i ideje. To je tek bila prava, suverena rigatone par excellence.

Šta nas je ovi slastičar Šime sve potrova? A mi ga podržavamo, ovako ponizni kako nas je učija bišop Hranić, jer sridom i petkom bi trebalo jest tri-četiri zubaca, da se zna da je pokora, vozit se u merđi i dabljuimviju, nosit zlato i tako, a ne kao oni stari sveci u spiljama na komadiću baškotina. Poniznost se, dakle, traži od svih, pogotovo onih koji nemaju ništa, a bišopi ne smiju naglo gubit kile.

A Blesi, da zar to ne bi bija ateizam, mislim, ako uživaš u hrani, piću i ovozemaljskome.

O'š reć da su nam neki bišopi ateisti?! Dođi vamo. Daj taj teleskop!

Šta će ti teleskop, ne'š i ti valjda gledat zvij...PAFFF!

Ne, nego ti.

Uvečer smo poslali Blesija sa zamotanom glavom, da vidi šta je od Bate, treba li mu skuvat čaj, i ima li proljev

Unutra se čulo: Šćanf, šćanf, Dojč...land...land...Ubbber, ale...ale...ales....ja, ja...šćanf, šćanf.... Pa Blesi nije tija smetat.

To je Bata gledao nastup naša domoljubne cajke, njega je to rajcalo, ne.


KOMENTARI: