IZ KANTUNA O SVEMU, SVAČEMU I SVAKOME
Još se sićan mirisa te ideje. Vonja mi iz škatule kad san bila dite, iz one bile škatule na crvene bule u kojoj je baba čuvala staklene balune ka sveto uje. Sićan se tog mirisa popečenih mendula za rafijole, bakalara za badnji dan. Sićan se da su se i onda stariji pravili da nikakvih problema nima u te dane.

Mater bi imala najlipju veštu i namazala bi povr očiju niko plavo sjenilo, parila je ka ona iz Burde, a ja bi u nju blenila ka da je iz škatule s police Dalme izašla, ka pupa. Uvik bi joj oči najlipše sjale u prosinac.
Pape je  stalno ništo ižinjava po kući, pa okiti, pa naloži, pa nazovi prijateje iz cile bivše Juge, pa nazdravi sa prijatejima iz štrade, a ja i moja sestra bi puvale od gušta u frotirne piđame po kući....bose....site....u teplo.

Još se sićan mirisa te ideje. Kad smo ćutili suside koji bi nan došli u vižite sa koficon s kolačin. I to je bilo najlipje na svitu. Kad bi mater i teta Tonka pivale prvo šoto, pa onda oko nike ure ka dvi pokvarene ploče, a pape bi se upiša od smija.
Onda bi barba Ivo puca tondine, i da nan u čep popit žestu....asti ludila. Odma san narasla pet centi od sriće.

Sićan se da bi nan baba dala na poklon miljete, koje je plela nama za dotu, nima veze ča smo onda imale 5,6,7 godin. Zamotala bi ih u bili šudar sa merlon, a unutra bi obavezno bila i čikolata i koji dinar.

Jeman i danas te miljete. Ne duperan ih, ali mi ih je drago vidit kad stivajen ormare. Takne me baba i učini se živon u ti tren.

Ajme svitu, ma koji centri i butige. Meni je centar bija u dnevnome boravku....i u onin mendulama, i u "Čovječe ne ljuti se" sa materon i ocen di bi svi kreli da niko ne vidi. I u oneme čepu ča bi nan barba Ivo da. I u tondinima....i peći na drva.

Još se sićan mirisa te ideje. Zapela je negdi u meni, i to mi je jedan od oni gropi za koje se nadan da se nikad odrišit neće.


KOMENTARI: