Inače, Kovačevo vino je 2005. godine dobilo srebrnu nagradu na Gast sajmu, a da kombinacija svih ovih autohtonih sorti daje iznimno vino vrhunske kakvoće potvrdili su i ocjenjivači na raznim natjecanjima u Kaštelima kada su u više navrata vino ocijenili kao više nego dobro. Jedna bačva lanjskoga vina i sada je spremljena u konobu za takmičenje slijedeće godine.

Kaštelanska vugava

Je li nevrijeme sa početka ljeta učinilo veliku štetu u vinogradu? 

Ovu godinu je kvaliteta grožđa dobra, mada će podbacit po urodu jer je krupa napravila jako veliku štetu, tako da je prinos puno manji . Žao mi je za vugavu jer vugava mi daje iznimne rezultate, odnosno po 23 i 24 grada. Ja je čak malo kasnije beren, a tribalo bi je brat na dvadeset gradi, ali teško je i pogodit pravi momenat. Vugava mi daje takve rezultate da ljudi koji se razumiju u vino i grožđe ne mogu virovat da vugava u Kaštilima toliko dobro uspije jer je vugava u biti viška sorta. Mislin da je ovo čak jedina vugava vanka Visa, nema je više nigdi, bar koliko san čuja, nego u Kaštilima. Neman je puno, oko 200 komada bile sorte.

Šta te u stvari privuklo vinogradarstvu? 

Iman zasađeno ovdje na Smoljevcima 3500 tisuće metara i iman još na druga dva mista po 1500 metri, i mogu reć da je ovo trenutno najveći vinograd u Sućurcu. Vinogradarstvu me privukla tradicija i, mogu reč, čuvanje starog naslijeđa, odnosno očuvanje onoga od čega su živili moji preci unazad puno godin. Otkad san bija malo dite uvik je u kući bilo i grožđa i vina i uvik se radilo oko vinograda i pravilo se vino. Sve šta znan o lozi sve me otac naučija, a njega je sve naučija njegov otac. S vrimenon ti bavljenje vinogradon postane način života i to te definira ka čovika. Vinograd je jedna posebna poljoprivreda koja se razlikuje od svih drugih poljoprivreda, a vino je u stvari živi organizam. Osin toga, možeš imat vrhunsko grožđe, ali ne moraš imat dobro vino. 

Vinograd kao živo biće

Svake godine počinje nova priča oko grožđa i oko vina, nijedna se godina ne može usporedit sa nekon drugon godinon. Imaš i onu poznatu poslovicu da je u boci vina sva filozofija ovoga svita, i to je točno. Onaj koji je to reka, reka je to u šali, ka ono kad se čovik opije počne filozofirat, ali u stvari to je točno.Vino živi svoj život, a ti mu daješ i nadahnjuješ taj život. I između nas vinara koji se bavimo proizvodnjom vina dolazi do lagane konkurencije  ko će napravit bolje i kvalitetnije vino, a to ti sve skupa daje nekakvu draž i tira te da radiš šta bolje možeš i da daš sve od sebe. Uostalon, kad dođeš ovde i vidiš vinograd, on ti napuni dušu, i osjetiš točno kako je tu uspostavljen sraz čovika i prirode. Osjetiš vezu sa lozon koja je generacijama rasla tu na tome mistu, a to je baš oni genetski kod koji vučeš u sebi. Jednostavno, tko to zavoli, ne može se od toga odvojit i prema vinogradu se odnosiš ka prema živome biću. To ti postane način života.

Poznajen mašo ljudi koji su u vinogradarstvo upali iz totalno druge branše, ka naprimjer likari, i totalno su se zaljubili u sve oko vinograda i više ne znaju o ničemu pričat nego o tome.  Ja guštan ovde doć orat, jer iza sebe uvik ostavin nešto lipo, a to je sređeni vinograd. Inače vinograd svake godine bude bujan i zelen, trsi puni veliki grozdova, sve lipo čisto i uredno, ka po špagu, milina ga je gledat i srce i duša su ti puni. Ove godine krupa ga je razridila i cili je izgoren. Ali nema veze, šta san u njemu radija, radija san iz ljubavi. A to ti loza zna vratit.

Cilj-prepoznatljivo vino

Flaširaš li vino i imaš li svoju etiketu?

Vino flaširan i prodajen, a etiketa je u fazi izrade. Kako san ovu godinu ima 2000 litara vina i to je sve otišlo poznanicima refužo, nisan ni ima vrimena za napravit etiketu. Puno držin do toga vina, to je pravo kvalitetno vino koje zaslužuje visoku cijenu. U bliskoj budućnosti mislin napravit malu registriranu vinariju di bi proizvodija vino sa etiketon markiranoga vrhunskog vina. Međutin, triban poradit i na količini, jer još uvik neman dovoljno posađenih loza koje daju dovoljnu količinu vina. Već san počeja tražit dozvole i potvrde od Instituta u Zagrebu, jer san ispunija uvjete za flaširanje vina. Savjetova san se sa ljudima koji se već duže vrime bave time, ka sa recimo Anton Vuletinon, koji je u Kaštilima poznat po vinu.

Iman i staru konobu u kojoj radin vino, a baš san pri kraju sa izradon jednoga maloga podruma di bi nastoja zaokružit jednu liniju za punjenje i proizvodnju baš svoga vina.Tija bi sve dovest na profesionalnu razinu da se vino može kvalitetno flaširat i etiketirat, to jest da se napravi originalna marka vina koja će imat pripoznatljivo ime. Ne želin ić na strašno velike cifre i količine, ali računan proizvodit do jedno dva vaguna grožđa, šta znači desetak iljad litara vina, a to je možda i do 15 000 buteljki vrhunskog vina. To je moj nekakav cilj za budućnost.

Vrhunski rezultati kad se radi od srca

Kakav je odnos dobiti i uloga? Bi li se moglo živit samo od vinogradarstva i vinarstva?

Investicija je u biti zaokružena kad si podiga vinograd, a nakon toga postoji samo tvoj rad, nekakva polivanja i tekuće održavanje. Moglo bi se samo od toga živit, ali da sad iden davat tu neke računice, to je jako teško. Poljoprivreda je inače nesigurna proizvodnja, ali prema dosadašnjem iskustvu mogu reć da se sa posađenin vinogradon na svojoj zemlji  može pristojno živit i da se može zaradit normalna plaća. Nije to neko bogatstvo, ali kad se sve zaokruži ka jedna relativno velika cjelina, i podrum, i etiketa, i oko 1500 boca kvalitetnog vina koje se proizvodi godišnje, onda se od toga može kvalitetno živit. I oko 10 000 buteljki to je već nekakav posal, i još u njemu guštaš. Ja bi s takvon proizvodnjon bija zadovoljan, a sve priko toga je već industrija. 

Sa velikin povećanjen se gubi i na kvaliteti, jer čovik više ne stigne sve obavit sam. Ovo sve pokrivan ja sam i radin na vinogradu sa žaron i sa ljubavlju, svakon trsu poklanjan toliko pažnje da on radi toga daje vrhunske rezultate. Plavac mali san bra sa 22 grada, šta je za kaštelansko polje jako velika gradacija, a ekstrakte je ima 35, 36. Za dingača je donja granica suhe tvari 30, šta pokazuje kako su rezultati stvarno ekstremni. Sa velikin povećanjen proizvodnje, dolazi i do zapošljavanja nove radne snage, a to su ljudi koji rade za pare, za dnevnicu, i nemaju osjećaja ni ljubavi za ti vinograd, pa se automatski gubi kvaliteta.

U Dalmaciji se zadnjih godina podigla kvaliteta vina upravo na malin vinarijama koje više polažu na kvalitet, nego na kvantitet. Kvalitetu su uništili veliki proizvođači, koji se sad opet moraju prilagodit situaciji i baš radi malih vinarija poraditi na kvaliteti. To je put kojin se mora ić kako bi vratili dio sjaja kojega smo nekad imali u vinarskom svitu. Kad gledaš Kaštila unazad dvista godin od Sućurca pa do Nehaja, vidiš da su sve kuće i palaci zgrađene na vinovoj lozi. Još uvik ima nas koji živimo u kućama iz tog perioda zlatnoga kaštelanskoga vinogradarstva.

Ima li u Sućurcu i u Kaštilima još mladih ljudi koji se bave vinogradarstvom i maslinarstvom?

Ima dosta mlađega svita koji se počinje bavit vinogradarstvon, ali ka dopunu poslu, odnosno za gušt i da se ne izgubi tradicija, a ne profesionalno. Među njima su Marin Luketin, Ivica Šiškov i Tonči Alfirević. Tonči ima dosta posađenih maslina, a ovu godinu je na zemlji kod teniskog igrališta posadija tisuću loza. Inače, u donjin Kaštilima ima dosta više novi vinogradi, dok se u nas ta tradicija prilično izgubila, jer je industrijalizacija napravila svoje.

Šteta je radi Sućurca, jer u Omašićevoj knjizi postoje podaci prema kojima je prije stotinjak i pedesetak godina otkupna cijena grožđa u Sućurcu bila puno veća nego u donjin Kaštilima. Inače, te podatke je Omašić kroz više godina izvlačija iz arhiva, nisu to podaci za samo jednu godinu. Sad ovo opet pari ka da falin Sućurac, ali to su povijesne činjenice. Međutin, mora se priznat da su donji Kaštelani danas  po količinama ostali na nekadašnjim razinama pri kojima se i može radit nekakav posal, a mi smo tu di jesmo. Malo je toga u Sućurcu ostalo i to su sve nekakvi mizerni pokušaji. Sućurac bi to sve triba ponovo pokrenit, i vratit tradiciju naših didova.

Grad Kaštela potiče vinogradarstvo

Postoji li neki poticaj u Gradu Kaštela za vinogradare?

Grad Kaštela daje besplatno naše prave autohtone sorte loze, i mogu reč kako su prilično kvalitetne. Ove godine se dobro loza primila, a posadija san iljadu komadi. Inače, prvu godinu loza ne daje rod, ali bude di koja čemuljica.To bi se u principu tribalo bacit, ali ja iman svoju filozofiju prema kojoj se biljka triba žilit i borit za sebe. Kako imaš rukopis vinara, tako imaš i rukopis vinogradara i svak ima svoju filozofiju rada, ka i svakom poslu uostalom.

Kako se nosiš sa ekspanzijom trgovačkih centara koji otkupljuju poljoprivredno zemljište i betoniraju ga? Naime, ovaj tvoj vinograd bi trebao ubrzo nestati, jer bi ovdje trebao niknuti trgovački centar?

Nastojim se svim silama borit protiv prodaje zemlje i uništavanja vinograda. Ovde san možda i jedan od posljednjih koji odolijeva ponudama raznoraznih investitora, dok su ljudi oko mene prodali zemlje sa posađenin praskama, bajamama, trišnjama...Ako dođe neka nenormalno velika nemoralna ponuda onda ću morat kapitulirat i ja, a onda bi se dislocira na neku još kvalitetniju zemlju koju iman, i tamo bi napravija nešto još bolje, kvalitetnije i veće. 

Ruku na srce, žalosno je vidit kako svi ti vinogradi i voćnjaci nestaju. Ovo je bilo možda i jedno od najkvalitetnijih kaštelanskih polja. Do ulaska u Europsku uniju treba se šta više proširit, a onda ćemo vidit šta će bit, jer smo dosta neinformirani o svemu. Mali smo i rascjepkani, nema tu organizacije, nego samo mi pojedinci nešto radimo. 

Pohvalno je šta je Grad Kaštela organizira kvalitetnu školu i tečaj za vinare i vinogradare, oni su pokrivali sve troškove za nas sedamdesetak, nakon čega smo dobili diplomu vinar-vinogradar. Moglo se puno naučit, a ja san više naučija o vinarstvu nego o vinogradarstvu, jer o vinogradarstvu znan dosta iz iskustva i od oca. Vinarstvo je znanost i tema za sebe, i o toj temi se u vinogradarskoj školi moglo dosta naučit, jer mi Kaštelani radimo vino po tradicionalnim recepturama, kako se radilo zadnji iljadu godin, odnosno  prema onome šta smo naučili od očeva i didova.

Plavac kantabili

Uz vino uvik ide i pisma, a ti si član nove kaštelanske klape „Fumar“? Je li klapa nastala u vinogradu ili u konobi?

A nastala je dok smo turnjali, pili i pivali. Eto baš u ovoj jematvi, kad bude trganje planirali smo napravit pravu feštu. Ja se sićan kad san bija dite da je u Begovčevoj konobi bija veliki turanj i po sela je dolazilo tamo turnjat. Kako je moj otac piva, a i u većina roda su svi bili pravi pivači, možda je i to jedan od razloga zašto san ja tako mašo zavolija i vinograd i vino. To mi je ostalo urizano u glavu od malih nogu. Moj prijatelj likar Antonio Jerčić je jedan put kad je bija dite prispija u konobu kad se pivalo i turnjalo i on cili svoj život priča o tome. Sve mu je to ostalo strašno upečatljivo.

Ja iman sriću da sad pivan u klapi, ali i prije dok nije bilo klape kad bi se turnjalo uvik bi pala lipa pisma, a uz turnjanje je gušt i popit i pojist i zapivat. Sve te to vrati u stara vrimena, kad je sve to bija stil života i zdravi način zabave i druženja. To je za mene dio koji je obavezno vezan uz vinograd, ta simbioza vinograda i pisme. I ja ću nastojat te dvi stavke i u budućnosti šta više povezat.

Inače, mi iz klape „Fumar“ smo moje vino prozvali Plavac kantabile, jer kad bi di išli onda bi ja nosija vino, a od njega bi se opili, pa bi zapivali. I tako smo ga prozvali plavac kantabili, jer se od njega bolje pivalo.

Foto: D.Kovač/Sucurac.info

Komentari:

Poslao Gost_126 dana 2007-09-03 15:54:35 za kastelanina 58  a koje su to prepoznatljiva kastelanska vina, evo ja san iz donji kastili i jos za ciloga svoga zivota nisan cuja za kastelansko vino, a nezna mi ni dida a ni otac, a sad ti ka jedan strucnjak od vina iz kastili mi daj taj odgovor, kako se zvala ta vina i ko ij je proizvodija ????????????

Poslao Gost_87 dana 2007-09-03 16:28:07 najpoznatije kaštelansko vino u 20. stoljeću je ono šta se pravilo kroz cilu godinu  čuva bi se drop dodalo cukra i vode i prodavalo bosancim i vlajim ...  a bilo je i oni napredniji šta su u italiju išli kupovat pituru ...

Gost Poslao Gost_149 dana 2007-09-03 17:17:48 Dobra tema, pišite i o drugima vinarima po Kaštilima i o očuvanju tradicije.

Poslao Gost_193 dana 2007-09-03 21:18:05 Bravi Tonči, svaka čast i želim da ti se ostvare svi planovi. Novinarki isto sve pohvale za ovaj razgovor. Ovima gori šta komentiraju sve kroz vlaje i bosance triba zabranit ovde pisat.  Sve pokvaridu.  Još jednom Tonči samo naprid.

Poslao Gost_208 dana 2007-09-03 21:29:23 sinko moj Bog te blagoslovio i daio ti snage da izdrzis

nina Poslao Gost_72 dana 2007-09-03 22:06:26 težak i naporan posa....samo hrabro....a vino ćemo degustirati uskoro...

Poslao Gost_245 dana 2007-09-03 22:18:05 i zapivat ono ispod glasa...da vidimo jel pravi kantabile

Poslao Gost_126 dana 2007-09-03 23:11:21 da je bilo uzet uzorak zemlje analiza bi pokazala da bi se na toj zemlji najbolje rasta deponij za smece, sjever kava dalmacija cementa,zapad zeljezara,jug cementara, a istok jos jedna cementara, i sve skupa smjesteno izmedu 2 ceste nove mini-dalmatine i stare kastelanske  moj covik veliki trud ali prodaj cin prije i odi negdir di je cistija sredina, jerbo od tega vina mozes dobit i azbestozu i najgori oblik raka.

VINO VERITAS Poslao Gost_139 dana 2007-09-04 07:24:19 SVE SUPER OSM LOKACIJE

Poslao Gost_201 dana 2007-09-04 07:55:47 Naprid Tonči! Imamo dobru sirovinu triba napravit dobar završni proizvod.

wq Poslao Gost_21 dana 2007-09-04 08:08:37 sta je ostalo od kastelanskog polja jedan vinograd a zalosti,da je sve bilo normalno u polju bi se sadili vinogradi i maslinici a u brdu pravile kuce

gost Poslao Gost_223 dana 2007-09-04 08:13:40 Svaka čast-čuvaj tradiciju, mali!

tovar Poslao Gost_38 dana 2007-09-04 09:54:54 Tonči želin ti puno zdravja i sriće u radu, a ovima gori ča pišu pizdarije da bi omalovažili naš Mašograd, bilo bi boje da napišu ča lipog ili da mučidu.  Za radit u vinogradu triba i muke i truda, triba reć i dobro jutro i laku noć.  Kojon srićon da ima više takvih ka ča si ti Tonči.Živija!

Kambelovčanin Poslao Gost_46 dana 2007-09-04 10:13:30 Svaka čast Tonći!  Samo nastavi dalje ovako,znan ja koliko truda triba za lozu odgojkit,i koliko jopj ljubavi dat.  A ove gore licemjere neka bude sramota,samo ljubomora i zavist vlada s njima

Tonči Poslao Gost_83 dana 2007-09-04 12:09:17 U pravim težačkin kaštelanskin familijama uvik se znalo koja je to etiketa pravog vina, jer su svojin trudon znali to prinosit mlajima.  Bilo je i onih koji su uvik živili na tuđoj grbači, pa tako i danas. Niti znaju, niti su znali koja je to etiketa pravog vina, jer ih nije ima ko naučit. Neka in dragi Bog da pameti da ubuduće baranko znadu gledat i učit od pametnijih.

Poslao Gost_58 dana 2007-09-04 12:14:04 Svaka čast, samo naprid.

Poslao Gost_178 dana 2007-09-04 14:45:05 evala ti ćoviće, pa i neka si sućuranin.  ako nikome ćini zadovojstvo bavi se vinogradon, a još i korist jema, to je za svaku pohvalu ka i oćuvanje tradicije kaštili općenito.  a to ča niki bižidu od spomena didove jin motike oli čobanskog šćapa neče jis ućinit većon gospodon.  možda je kasno za vraćanje velike pojoprivrede u kaštila ali da se barenko more svako malo vidit koji novi vinograd, maslinada oli trišnje barenko u strani.  endem

Poslao Gost_104 dana 2007-09-04 14:52:29 Sada mi je skoro 60g.U moje mladenaćko doba did po ocu jema je cca i do vagun ipo vina kako koju godinu; a vino se zvalo CRNO OLI BILO KAŠTELANSKO VINO. Za zobat kako se onda govorilo,ili za jist je obićno bija bili Muškat oli crni Crjenak sitno i dosta slatko grožđe ća mu puca ljuska pod zubima i jako sitnin simenon.Toliko o poznatin sortan u Kaštilin.Napominjen da su sva Dalmatinska vina vavik bila prepoznatljiva, zavisno iz kojega su kraja Dalmacije; a isto tako i iz kontinentalnog djela naša Hrvatske.  Nemojte puno filozofirat nego sadite divljaku,koja svojin žilan ide i do 8m. u donje slojeve tupie, i navrćite na pitomu sortu pa koja boje uspije to je onda to.  Lipo je ću ta se krenilo.

gost Poslao Gost_158 dana 2007-09-04 16:43:02 A lipo je i šta grad daje sadnice.Di se triba javit?

? Poslao Gost_246 dana 2007-09-04 16:56:38 Bravo bravo bravo....  Ja isto radin u vinogradu, al niman od koga naucit, pa se mucin a slabo gre... nema veze, samo naprid, hrabro i uporno, ka i nasi stari.  nema lipse nego bit u poju, nigdi prise, nigdi stresa, jo da je ne ic u firmu nego samo po starinski, vratit se korjenima !!!!

Poslao Gost_139 dana 2007-09-04 17:26:46 HVALA BOGU DA NE GADITE

Kaštelanin Poslao Gost_64 dana 2007-09-04 20:04:22 Bravo Tonči svaka čast!!!!  Otac i ja smo ima tri godine posadili oko 1500 loza plavca maloga, glavinuše,babice ljutuna....a imamo još možda 3000m2 zemlje sa maslinama ali mislim da ču ga probat nagovorit nakon ovoga da ubadamo još vinograda!! Nekad su mi pok. dide i otac radili po 10000-12000l vina da bi danas spali na 1000-1500l nažalost!!  A to šta neki pričaju o Kaštelanskim vinima koja su se radila priko cile godine hehe ta su se mogla prodat samo onima koji pojma nemaju šta je vino.  BRAVO

nina Poslao Gost_103 dana 2007-09-04 22:49:22 jedva ćekan penziju...a onda lozje i maslinje...dobro je reka gost 246..triba dušu guštat..a oni gore za azbest..to je istina ..koja neće još dugo živit...to će otić k vragu a lozje će ostat

KAPLJICA Poslao Gost_165 dana 2007-09-05 07:36:26 KO ZNA NAPRAVIT VINO UVIJEK JE DOBRO

Poslao Gost_165 dana 2007-09-05 22:50:37 OVI VINAR I VINOGRADAR JE ZA SVAKU POHVALU

Poslao Gost_7 dana 2007-09-06 07:40:18 bravo Tonči samo nastavi

Poslao Gost_144 dana 2007-09-06 13:40:47 a je ko zna di se moze nabavit crjenak za posadit?

jakov Poslao Gost_162 dana 2008-04-08 19:09:15

zvonko Poslao Gost_229 dana 2008-06-02 18:34:27 da li itko pravi biznis sa zinfandelom oce li amerikani ulozit u nase vinograde???????

Dodaj komentar
Ime:	Gost
Naslov/Ime:
BBCode:
Komentar: