Jedne će se noći lude

zapalit u nama vatre,

čudit će se moje vale,

kako zanos nosi ljude.

Srce jednom mora planut

za sav život za sve dane.

mora nekad poslije tuge

vjetar nosit naše lađe.

Zasjat će palaci, antike, tarace,

ćakulat će šjore, zie graciane.

Svi oriđinali i sve karampane,

hodit će na feštu za nas Kotorane.

Opet dođu noći duge,

divne, plave moje vale,

znat će opet tješit svoje ljude.