Zlatni konci litnje zore došli su u njene dvore,
da bi moju jubav budili.
Sunce nek joj jubi lice lipo ka u cesarice,
kad je ja ne mogu jubiti.
Zlatna mriža njenog tila dušu mi je uvatila
da je bacin nazad u more.
Svake noći prije zore dolazim u njene dvore
bile dvore svoje pokore.

Cilega života ja sam tija samo nju,
da do njenog srca nađem put,
Cilega života moje tilo je bez nje,
ka cviće bez vode.