Kome bi šumilo

Pozdravi mi sve sinje moje more
naše brodove što po svijetu plove
Tebi na dar dižem čašu vina
zapjevajmo sad onu iz davnina

Kome bi šumilo more moje sinje
da Hrvatske nije, da Hrvatske nije
Kome bi svirale moje mandoline
da Hrvatske nije more moje sinje

Sve, sve to dobro zna moja Dalmacija
Sve, sve to dobro zna moja Dalmacija

Na jarbolu tvom vije barjak sreće
čuvamo ga mi mijenjati se neće
Neka samo traju oseke i pline
zapjevajmo mi onu iz davnine

Ljubav je bol

Ljubav nas veže i spaja, samo ljubav.

Ljubav je bol, na srcu mom,
Ljubav je preteška bol,
Ljubav je bol, anđele moj,
Ljubav je preteška bol.

Na svijetu ja nikog nemam, samo ljubav.

Biseru jadranskog mora, daj mi ljubav.

Izliči mi dušu pismo

Otkad nisan zapiva pismu dalmatinu
Otkad nisan zaplaka materi u krilu
Otkad nisan vidija tvoje crne oči
Otkad nisan pustija glas u litnjoj noći

Izliči mi dušu pismo
I obriši suze s lica
Izdali te nikad nismo
Materina mi smo dica

Da iman srca dva
Da bi obadva
Da još jednon stara klapa
Na rivi zapiva

Otkad nisan ubra ja ružu u đardinu
Otkad nisan taknija rukon mandolinu
Otkad nisan nosija veštit od nedije
I prid oltar kleknija da odrišin grije

Jedina prava

Sve što treba jednom da se desi
Kad si pustolov i lutaš svijetom
Ja imao sam sve, i vidio sam sve
Kako živi svijet bez snova

Sve što treba jednom da proživi
Zanesenjak, skitnica, poeta
Ja živio sam sve, i vidio sam sve
I obišao pola svijeta

Al' jedina prava, jedina prava
Bila je samo ona
Koja se ljubi kad bagrem procvijeta
Kad ti je duša puna snova

Izresla ruža rumena

Izresla ruža rumena

Na brigu tiha dunaja

Dan dara da, dara dan dara da

Dan darada da, dara dan dara da

Čuvala je divojka

Rasplela žute kosice

A tud prolazi mlad junak

I nazivlje joj dobar dan

Što si mi dušo zlovoljna

Al si se s dragin svadila

Dan dara da, dara dan dara da

Dan darada da, dara dan dara da

A ona njemu govori

Nisan se s dragim svadila

Neg'´evo ima devet ljet

Da dragog nisam vidila

Bi li ga dušo poznala

U svem bi rekla da si ti

Tu di se dragi poznaše

Za ljubav tance igraše

Za ljubav tance igraše

Da te mogu pismom zvati

Ti za me si bila ka rosa na cviću

sa usana pila i ljubav i sriću

a ja bi tija pismom ti prići

još ljubavi ima ka ulja u svići

Da te mogu pismom zvati

ja bi piva život cili

da se barem opet vrati

vrime kad smo sritni bili

Da te mogu pismom zvati

ja bi piva ne bi staja

da se stara ljubav vrati

ne bi pismi bilo kraja

Ne vraćaš se više u pisme i riči

i nema te sa mnom u nijednoj priči

a ja bi tija pismom ti prići

još ljubavi ima ka ulja u svići

Samo jednom ljubav

Samo jednom ljubav
Pokuca na vrata
Da te rani čežnjom i gorčinom
Da te vodi ko pticu bez jata
Da te tješi vinom

Samo jednom ljubav
Pokuca na vrata
Da ti pruži snove i ljepotu
Da ti stavi okove od zlata
Jednom u životu

Ako me ostaviš
Ako želiš kraj
I nebo će plakati
Izgubit će sjaj

Ako me ostaviš
Ne ruši drugo sve
Pusti da vjerujem
Da voljela si me

Dalmacija u mom oku

Pitaju me zašto pjevam o tom moru, buri, jugu
Govore mi kako sanjam obećanu zemlju drugu
Govore mi da se trgnem dok je vrijeme, dok se može
K'o da mogu isprat kiše onu davnu sol sa kože

Vidim jata onih istih ptica, istu zvijezdu previsoku
Opet živi stotinama lica, Dalmacija u mom oku
Znam da nije bila samo moja, možda sam u snu duboku,
Ali živi stotinama boja, Dalmacija u mom oku

Govore mi čemu priče, ljudi drugi život žive
Odvezane sve su barke i brodovi s tvoje rive,
Ali negdje zvona zvone i skidaju ljudi kape
Dok dječji plač se čuje sastaju se nove klape.

Jedan dan života

Samo jedan dan života još jednu čašu mi dajte sad
Jer već sutra nisam s vama jer sutra umrijet ću ja

Moj život je kratak bio i prolazan kao san
Zato želim samo jedno da živim još jedan dan

Neka staro društvo dođe ko nekad davno u kraju mom
Nek se čuje naša pjesma taj zadnji glas srca mog

Samo buket bijelih ruža nek bude vječno na grobu mom
Samo vjetar neka prića svu tajnu života mog

Jer on bješe tako kratak i prolazan kao san
Zato želim samo jedno da živim još jedan dan

Fešta

Svako misto svoju feštu ima,
Svako misto ima svoj dan,
Jer fešta je draga nam svima,
Jer tu se piva po cili dan.
A mi volimo pismu, ribu kod staroga Duje,
Večeras je naša fešta, nek se daleko čuje...

Večeras je naša fešta,
Večeras se vino pije,
Nek se igra, nek se piva,
Tko ne piva Dalmatinac nije.

Jedna će mandolina

Tebi ću donijeti ja prsten od zlata
Tiho ću kucati mila na tvoja vrata
Ruku ću tražiti tvoju najdraža moja
Za mene postojiš samo ti i ljubav tvoja

Jedna će mandolina, svirati ovu noć
Čekaj me, čekaj mila, čekaj me ja ću doć.

Tebi ću donijeti ja najljepše cvijeće
Nikada ljubav naša prestati neće
S tobom ću živjeti ja cijelog života
Naš dom ćeš krasiti samo ti i tvoja ljepota.

Zbog  jedne divne crne žene

Ja gledao sam sunce na istoku, kako se budi.
I gledao sam oblake i jutro, u tisuću boja.
Sklapao oči od bola, i skrivao suze.
A ona je ostala tamo, daleko u noći.

Zbog jedne divne crne žene,
Zbog njene divne crne kose.
Zbog jednog pogleda tužnog u noći
Zbog obećanja, da ce mi doći,
Tužan i sam, čekam je ja.

Daleko me nosila ptica srebrnih krila.
U zemlju u kojoj je nekad i ona bila.
Toliko sam želio sreću i ljubav bez kraja.
Al' život me odnio dalje daleko od nje.

Na brigu kuća mala

Na brigu kuća mala, na njoj su prozora dva.
Na prozor sjela djeva, ko ruža proljetna.

Što radiš djevo bajna, u tu prekrasnu noć
Moj dragi zvijezdo sjajna, reko je da će doć.

Tri noći već su prošle, otkad ga čekam ja.
I mnoge još će proći, ostajem žalosna.
Moj dragi drugu ljubi, a mene ostavlja.
A ja ga kleti neću, jer sam ga voljela.

Kad naš brod plovi

Kad nas brod plovi plovi i ribu lovi
Na jarbolima stojimo mi
A da smo dečki dečki mi to znaju riba riba ri
Kad uz gitare pjevamo mi

Kad nas brod tone tone a zvona zvone
Na jarbolima stojimo mi
A da smo dečki dečki mi to znaju riba riba ri
Kad uz gitare pjevamo mi

Kad nas brod krene krene u lov na žene
Na jarbolima stojimo mi
A da smo dečki dečki mi to znaju riba riba ri
Kad uz gitare pjevamo mi

Ribar plete mrižu svoju
Ribar plete mrižu svoju
Koja njemu triba
A tko će je sutra plesti
Bas ga nije briga

Zapivaj pismu, ribaru stari
Jer to je pisma o moru

More divno, more sjajno
Ti si meni drago
Ti si čežnja srca moga
Ti si moje zlato

Biseru divni, rodnog mi kraja
Lipota tvoja me opaja

Da mi je s tobom proći, Mare

Da mi je s tobom proći, Mare,
još jednom kroz naš Marjan.
o tomu svake noći snivam,
o, da l' će doći taj dan?

Ta divna splitska noć,
u luci male barke,
ti sjeti se mene
i naše ljubavi žarke.
I tri sulara su,
tri sulara su,
i tri sulara, tri sulara,
tri sulara su.

Na prvome sam ja, na drugome si ti,

na trećemu najvećemu ćemo se ljubiti

Dok nam kroz grane mjesec sija
i zvijezda blistavi trag,
to ljubav srca nam opija,
o, dođi, čekam te ja.

Vela Luka

Kad ću opet doć da te vidin ja
Kad ću opet doć da te jubin ja
Tek sad vidin šta mi znaći, Vela Luka, more, ti
Uspomene će mi samo ostati
     Za mrkinte i žale, za naš Ošjak i vale
     Velu Luku mala ne zaboravi.

Doć ću opet draga, budi sa mnom sretna ti
Znaj da će nas naša prošla ljubav čekati
Kad ja vidin modro more i zelene borove
Zakantat ću ovu pismu za tebe
     Za mrkinte i žale, za naš Ošjak i vale
     Velu Luku mala ne zaboravi.

Neka neka nek se zna

Zašto me lažeš zašto me mučiš
Ideš u kino a kažeš da učiš
Zašto me mučiš zašto me lažeš
Opet te nema iako kažeš

Nemogu ti nikad reći sve što hoću
Ne viđam te često pa te sanjam noću

Neka neka nek se zna
Volio sam samo ja
A ti si se poigrala
Za tebe je ljubav šala
Neka neka nek se zna
A ti si se poigrala
Za tebe je ljubav šala
Neka neka nek se zna

Čekam te pred školom želim da te pratim
Al' uvijek tako sam se kući vratim
S nekim uvijek pričaš kad ti želim prići
Do tvoga srca nikad neću stići

Nemogu ti nikad reći sve što hoću
Ne viđam te često pa te sanjam noću

Marina

Već mnogo dana volim ja Marinu
Al' njeni hladni pogledi me brinu
Da hrabrost skupim nikad nemam snage
Da mogu jednom da joj priznam sve

Al' kad mi ona malo bliže priđe
Tad' srce odmah zakuca te siđe
I više neznam kako mi je ime
Odjednom kao da sam posve nijem
          Marina, Marina, Marina
          Zar neznaš da volim te ja
          Marina, Marina, Marina
          Učini da sunce mi sja

          Moja lijepa mala, ljubav nije šala
          Nemoj sa mnom da se šališ,
          O ne ne ne ne ne

Gorka rijeka

Još teče mojim venama
Ta gorka rijeka naših dana
Još više bole tvoji poljupci
Što kao rane žive uvijek u meni.

Prošla je duga godina dana
Od kad si draga ostala sama
Proći će dušo još mnogo više
Dok nam se ljubav ne izbriše.

Tamo na pijesku tragovi stoje
U duši čujem krik galeba
Tamo nas zovu valovi plavi
I duga zlatna obala.

Trava zelena

Raste trava zelena, zelena, zelena
Ti si ljubav jedina, jedina, jedina.

Sanjala sam plavi ruzmarin
I dvije ptice kako lome krila
Vidjela sam zemlju ljubavi
Tamo gdje sam nekad s tobom bila.

Procvao je cvijet u kamenu
kao milost iz visina
Moje misli tebi putuju iz daljina.

Raste trava zelena, zelena, zelena
Ti si ljubav jedina, jedina, jedina
Tu u srcu mom, tu je tvoj dom
Raste trava zelena, ljubavi jedina.

Procvao je cvijet u kamenu
kao milost iz visina
Moje misli tebi putuju iz daljina.

Vino i gitare
Vino i gitare, nek opet ispune mi noć
To staro vino i gitare
Večeras će prijatelji doć.

Vrijeme neka stane kad ovdje okupe se svi
životu s neke druge strane
Večeras stajat' ćemo mi.

A mladost neka ide, život mora nekud poć
Pa i rane što se vide
Sve će proć, sve će proć.

Vino i gitare, želim noćas ja u domu svom
Kad stari prijatelji dođu
Nek ne nađu, nek ne nađu, nek ne nađu

bol u srcu mom.

Dalmatinca srića prati

Procvitala murtulica
u pitaru na verandi
Ubrat ću je i darivati
ovu večer na šentadi.
A kad dođe dvanaest ura
ja ću dušo uz gitaru
zapivati sa skalina
onu našu pismu staru.

Dalmatinca sritna zvizda vodi
Bog ga stvori da morima brodi
Dalmatinca srića prati
di god bija srce tu je
uz Hajduka zvona svetog Duje

Procvitala murtulica
u pitaru na verandi
Ubrat ću je i darivati
ovu večer na šentadi.
A kad dođe dvanaest ura
ja ću dušo uz gitaru
zapivati sa skalina
onu našu pismu staru.

Lijepa li si

Kad se sjetim suza krene
Zamirišu uspomene
Svake stope rodnog kraja
I narodnih običaja

Prepoznah ljepotu tvoju
što probudi ljubav moju
Kad sam s tobom srce moje
Kuca jače, veliko je

O Zagoro, lijepa li si
Slavonijo, zlatna ti si
Herceg-Bosno, srce ponosno
Dalmacijo, more moje
Jedna duša a nas dvoje
Pozdrav Liko, Velebita diko

Kad Neretva moru krene
Ti se tada sjeti mene
Mojoj pjesmi budi tema
Za sve one kojih nema

Ajde, Istro i Zagorje
Podignimo sve tri boje
Zagrlimo se pred svima
Neka vide da nas ima

Lijepa li si

Vilo moja

Skoro saki put kad se mi pogjedamo
Ti i ne odzdraviš ko da se ne poznamo
A da mi tej' sebi zvat kad ćeš zaspat
Prvo sna da ti rečen da volin te još

Vilo moja ti si moj san ti si moj san
A lagje bilo bi  da si tuja mi
Da te ne poznan da te ne znan

Cesarica

Zlatni konci litnje zore došli su u njene dvore,
da bi moju jubav budili.
Sunce nek joj jubi lice lipo ka u cesarice,
kad je ja ne mogu jubiti.
Zlatna mriža njenog tila dušu mi je uvatila
da je bacin nazad u more.
Svake noći prije zore dolazim u njene dvore
bile dvore svoje pokore.

Cilega života ja sam tija samo nju,
da do njenog srca nađem put,
Cilega života moje tilo je bez nje,
ka cviće bez vode.

Adio Mare

Mnoge noći nisam spav`o
ženama sam život dao
ulicama me odgojila
a kafana majka bila

     Adio Mare
     adio bela napoli
     adio kara mia
     adio ljubavi

Danas sutra ja umrijeću
posmrtnoga marša neću
nemam oca  nemam majku

svirajte mi uspavanku

Po ko zna koji put

Po ko zna koji put more me odnosi
Po ko zna koji put na rivi plačeš ti
I uvik more tu stane između nas
A tuga u srcu oduzme nam glas

Nemoj plakat, volim te sakrij suze, molim te
Doću opet u svitanju zore
Moja je jubav velika ka more
Nemoj plakat, ljubavi tvoje su suze ka biseri
Nemoj plakat bit će bolje bit će bolje
Zlato moje

Po ko zna koji put ostaješ sama ti
I ne znaš oće li me more vratiti
Za svaki novi dan ja korak bliže san
Tu na rivi da ti dan

Piva klapa ispo' volta

Šoto voće piva klapa u to gluvo litnje doba
I prolazi ispod skala di se suši tvoja roba
Do Pergula riči lete pun se misec smije gradu
Ti se dižeš iz koćete da poslušaš serenadu

S ponistre se vidi Šolta, piva klapa ispo' volta
U daljini svitle koće piva klapa šoto voće
Ti se ozireš po sobi slika je na kantunalu
Oneg ča ga more odni u daleken fortunalu

Opustila davno riva zatvoreni su portuni
Ispo' volta klapa piva tvoji mirišu lancuni
Tiho razmičeš koltrinu zrila si ka litnje voće
O jubavi i o vinu piva klapa šoto voće

S ponistre se vidi Šolta, piva klapa ispo' volta
U daljini svitle koće piva klapa šoto voće
Niko neće te kaštigat kad bi skinila korotu
Žalost će te svu deštrigat a još moreš dat lipotu

S ponistre se vidi Šolta žmiga svitlo ispo' volta
U po' bota kada pasa piva klapa ispo' glasa

Lungo Mare

Sićaš li se di je lungo mare
sićaš li se di su pisme stare
sićaš li se di je bella fiume
tu di si se zajubila u me

Jedna ruža cvate samo za te
Druga vene u srid mene
Vilo moja kada pođeš spati
Ja ću našu pismu zakantati
Pismu koju na našemu moru
Dragi dragoj piva na prozoru

Sićaš li se di je zvizda mora
i Marija, kraljica vapora
sićaš li se di je vrime stalo
one noći kad se ljubovalo

Tiri donda

Tiri donda, mola bonda, tiri donda, ma tiridonda
Tiri donda mola bonda, tiri tiri tiri donda

U kućicu na Gošćicu
U kućicu kraj kopošonta
Tiri donda mola bonda, tiri tiri tiri donda

Farandine moj konjode
Tvoje su mi smokve droge
Tiri donda mola bonda, tiri tiri tiri donda

To je vidil Jakov Spartor
Koj' od gušta smokve svastol
Tiri donda mola bonda, tiri tiri tiri donda

Peškafondo

Noćas ću pod sviću bacit peškafondo
zapalit španjulet i odmorit dušu.
Pridat ću se moru miru i tišini
zaboravit sve ću stvari ča me gušu.

Lipo je, lipo je, uvik pustit će od kraja
na more lipo je, lipo je
ubit oko ispod probe do zore
lipo je, lipo je ......

Ne triba mi puno to ja i ne želim,
jer kad se obisi, ja joj se veselim.
Kad je u brod dignem i kad crno pune,
oživi mi dušu ča u gradu trune,
kad je rukon ćapan i u siće pustin
od sriće bi moga dušu da ispustin
lipo je, lipo je, ...

Ako odem prijatelji

Srce moje, kucaj tiše
Drugi sad je ljubi
Prekasno je sad za nadu
Nije prvi put da gubim

Neka odem, nek me nema
Otišla je drugom
Ja nemogu, ja se neću
Više borit s tugom
Ja nemogu, ja se neću
Više borit s tugom

Ako odem prijatelji
Na grobu mi pjevajte vi
O ovom tužnom životu
O nesretnoj ljubavi

Neka umrem, nek me nema
Otišla je drugom
Ja nemogu, ja se neću više borit s tugom
Ja nemogu, ja se neću više borit s tugom.

Čija  je ono divojka

Čija je ono divojka
koja rano rani, koja rano rani
Čija je ono divojka
koja rano rani na vodu
Digla je skute visoko
grabila je vodu, grabila je vodu
Digla je skute visoko
grabila je vodu duboko
Tri dana ništa ne jede
samo pije vode samo pije vode
Tri dana ništa ne jede
samo pije vode studene
Ono je moja divojka
koja rano rani, koja rano rani
Ono je moja divojka
koja rano rani na vodu

Sve ptičice iz gore

Sve ptičice iz gore
Spustile se na more

Samo jedna ostala
Koja nam je pjevala

Koja nam je pjevala
O nesretnoj ljubavi

Zbogom ostaj moja ti
Moramo se rastati
Moramo se rastati
U samoći živjeti

Zelene oči

Volio sam oči zelene, volio sam oči nevjerne
Volio ih ludo volio, a sada sam bez njih ostao

Zelene oči bile su moje,
Te divne oči k'o sunca sjaj
Ni sam sad ne znam zašto ih volim
Što mojoj sreći došao je kraj

Ljubio sam oči zelene, ljubio sam oči nevjerne
Ljubio ih ludo ljubio, a sada sam bez njih ostao
Srcu mome sad je najteže, srcu moje dalje ne može
Srce voli oči zelene, i ako su bile nevjerne

U ranu zoru

U ranu zoru zoru zoru, kad svane dan.
      Ja idem kući, sav nakresan.
      Ja idem kući, sav nakresan.

Ja tebe ljubim ljubim ljubim, to dobro znaš.
     Ti mirno spavaš, a ja nemam sna.
     Ti mirno spavaš, a ja nemam sna.

Ti mirno spavaj spavaj spavaj, usni sanak svoj,
     A ja idem dalje, u svoj nespokoj.
     A ja idem dalje, u svoj nespokoj.

U našeg Marina

U našeg Marina, dušo moja
U našeg Marina, srce moje
U našeg Marina, dušo moja
Gače na botune, srce moje

Više mu vajaju, dušo moja
Više mu vajaju, srce moje
Više mu vajaju, dušo moja
Botuni od gača , srce moje

Da nima botuni, dušo moja
Da nima botuni, srce moje
Da nima botuni, dušo moja

Spale bi mu gače srce moje!

Puste su kale

Ponoć bije ja nemam sna

tija bi dragoj poći

serenadu zapivat njoj

u zoru kući doći

Puste su kale

svi gredu rano spat

niko vrimena nima

ni pismu zapivat

Ponoć bije ja nemam sna

tija bi dragoj poći

jer je ljubav kratka ka noć

brzo će ona proći

O more duboko

O more duboko, sva moja radosti

po tebi plovit cvit, cvit moje mladosti

Ne mogu od milja, niz more gledati

mornare ja ću pitati za moga dragoga

On je otišo, u tuđi dalek kraj
i skoro će se vratiti u mio zavičaj.

Sve je ona meni

Volio sam jednom jako u životu svom
Garavušu garavušu u sokaku mom

Sve je ona meni
Dobro što ja znam
Srce moje lažem sebi
Bolje kad sam sam

Opile me njene oči ne znam što je nju
Pa je dala mladost svoju za barabu tu

Otišla je za tri dana ni sam ne znam kud
Srce moje za njom kuca ali uzalud

Kad mi dođeš ti

Pada noć puna strepnje, nema te tu kraj mene

a trebam te kao pjesnik svoju bol

Na srcu mi studen zime, na usnama tvoje ime

i samo čekam dan da dođeš ti

      A kad mi dođeš ti i osmijeh vratiš mi

      sva patnja i bol života mog će proć

      U noćima bez sna ja tebe dozivam

      da dođeš mi ti i kao svi počnemo mi mirno živjeti

Moj dan nema kraja, a noću tebe sanjam

I samo čekam dan da dođeš mi

Ribari

Prije jutra ribari se bude,
More zna njih, more zna te ljude
Prije jutra u zoru
S galebima na moru
Na poštama sunce čekaju

Svako jutro parangale dižu,
Vižitaju i vršu i mrižu,
A galebi čekaju
Da i njima ča daju
U ribare oni viruju

Noć je mirna vali spavaju
Pod svitlom se ribe skupljaju
Špurtilon i ostima
Dobit će po kostima
Kad se smire kad se pridaju

U dubini mriže parangali,
Na pučini bile se sinjali,
Tiho kraju veslaju,
Malu barku guraju,
A ribara ruke izdaju

Prije jutra umoran
Ribar čeka novi dan
Dok svi ljudi spavaju
Galebi se karaju

Konoba

Imala si baril, i bronzine
Pod škancijon stivane bocune
Sve si gušte na ovome svitu
Darivala ka lipe bokune

Vonjala si toćon, i friškinon
Ladila me kad uvati fjaka
A kad dušu stegla bi tuga
U tebi san, i piva, i plaka

Konobo moja, radosti sva
Dušu san svoju, svu tebi da
Konobo moja, ka dom si moj
Čuvan ti pismu, ka život svoj
Nana na, nana na, na na na
Nana na, nana na, na na na

Uz šteriku još vonja levanda
Razvodni se život ka bevanda
Od bibiti, falši novitadi
Nedamo se još smo uvik mladi

Ajmo skupa prijatelji moji
Razmistimo tamburin, katrige
Zapivajmo pismu s kojon srce
U po žmula zaboravlja brige

Ne dirajte mi ravnicu

Večeras me dobri ljudi nemojte ništa pitati
Neka suze tiho teku pa će manje boljeti

Ne dirajte mi večeras uspomenu u meni
Ne dirajte mi ravnicu jer ja ću se vratiti

Jos u sebi čujem majku kako tužna govori
Kad se jednom vratiš sine ja ću te čekati

Mene zovu moja polja, mene zovu tambure
Prije nego sklopim oči da još jednom vidim sve

Od stoljeća sedmog

Mislili su neki, već nas neće biti.
Ni veselje svoje nisu znali kriti
Raselit nas triba da nas manje ima,
Nisu tu ni bili tad će reći svima.
Nek tuđinu grizu, roda znati neće
Bez jezika narod nema više sreće
Djeca roda povist neće znati
Potom svoj na svome neće bit Hrvati

Tko na tvrdoj stini svoju povist piše,
Tom ne može nitko prošlost da izbriše,
Varaju se i ne misle tako
Što se krvlju brani, ne pušta se lako.
Tko na tvrdoj stini svoju povist piše,
Tom ne može nitko prošlost da izbriše,
Mi smo tu odavna svi moraju znati
To je nasa zemlja, tu žive Hrvati

Kroz vrimena gruba i kroz ljute boje
Branili smo časno mi ognjišće svoje
Čuvaše nam pređi ovu rodnu grudu
Nisu zbog slobode ginuli zaludu
Al' sad evo opet nova zora rudi,
Poslih dugih lita Hrvatska se budi,
Tu na našoj zemlji naš se barjak vije,
Crven bijeli plavi, više se ne krije.

Tko na tvrdoj stini svoju povist piše,
Tom ne može nitko prošlost da izbriše,
Varaju se i ne misle tako
Što se krvlju brani, ne pušta se lako.
Tko na tvrdoj stini svoju povist piše,
Tom ne može nitko prošlost da izbriše,
Mi smo tu odavna svi moraju znati
To je naša zemlja, tu žive Hrvati

Na kamenu tvrdom o tom slova pišu,
"Od stoljeća sedmog tu Hrvati dišu".

Ludo more

Nikad ne znam što mi nosi noć mirna plava
kad bonaca prospe se po luci koja spava

Tad se pitam dal' još misec spi u tvojoj kosi
pa se puštam nekom svome moru da me nosi

      Ludo more, ludo moje more
      kako da te smirim
      kad ti vičem da ću doći
      kad ti svoje ruke širim

     Ludo more, ludo moje more sve mi kule rušiš
     i ostavljaš sve do zore samo bol u duši

Što mi kriješ moje more sna sad mi kaži
dal' je ona otišla od mene il' me traži

Stojim tako k'o napušten brod čekam čudo
dok se negdje s horizontom spaja more ludo

Otrov sa tvojih usana
Što sam skrivio životu kad me s tobom sastavi
što bih skrivio tek' Bogu da me s tobom rastavi.

Jer tko samo jednom proba otrov s tvojih usana
taj se cijeloga života od tebe ne rastavlja.

Ove godine sa tobom kao sati prolaze
sve mi ljubavi do tebe zaboravi odnose.

Jer tko samo jednom proba otrov s tvojih usana
taj se cijeloga života od tebe ne rastavlja.

Kada umrem jednog dana kad me više ne bude,
ako tvoje usne tada nekog drugog poljube.

Tad će i on dušo znati kako teško boluje,
onaj tko sa usna tvojih gorak otrov popije.

Jer tko samo jednom proba otrov s tvojih usana
taj se cijeloga života od tebe ne rastavlja.

Pusti suzu Dalmacijo moja

Pusti suzu, Dalmacijo moja, pusti suzu slanu kao sol

Pusti suzu, Dalmacijo moja, i isplači materinu bol

Pusti suzu, Dalmacijo moja,  niko neće zamiriti to

Tukli su ti gradove i škoja ranili ti dušu priteško

Dalmacijo, Dalmacijo, Dalmacijo, sve ti cvitalo

Dalmacijo, Dalmacijo, Dalmacijo, sve ti cvitalo

Pusti suzu, Dalmacijo moja, pusti suzu slanu kao sol

Pusti suzu, Dalmacijo moja, i isplači materinu bol

Pusti suzu, Dalmacijo moja,  niko neće zamiriti to

Tukli su ti gradove i škoja ranili ti dušu priteško

Dalmacijo, Dalmacijo, Dalmacijo, sve ti cvitalo

Dalmacijo, Dalmacijo, Dalmacijo, sve ti cvitalo

Maslina je neobrana

Već je eto lito dana i skoro će zima,

prigiba se zemlji grana, a dice još nima

Proplakali škoji bili, sunce već blidi

makinja kad suvo cvili, a suza se cidi

Zanavik je pape zaspa, samo želja još je budna

budit ću ih prije zore, željo moja uzaludna

Maslina je neobrana, nima koga da je bere

prigiba se teška grana slomit će se od nevere

Maslina je neobrana, nima koga da je bere

prigiba se teška grana slomit će se od nevere

Rajski dvori

Draže nego rajski dvori, nego jidra i vapori

draže bi mi bilo, moja bajna vilo,

s tobom sist na kamen bili, vengo s drugom, spat na svili 

Draže nego sunce sjajno, moj sokole moja tajno 

draže bi mi bilo, za dušu i tilo 

s tobom kuću pokrit laton, vengo s drugim, suvin zlatom

s tobom kuću pokrit laton, vengo s drugim, suvin zlatom

Najdraže moje, blago si ti, svo blago svita i biseri 

kad sklopim oči vidin te ja i usrid noći sunce mi sja 

Najdraže moje, blago si ti, svo blago svita i biseri 

kad sklopim oči vidin te ja i usrid noći sunce mi sja

Draže nego rajski dvori, nego jidra i vapori, 

draže bi mi bilo, za dušu i tilo

s tobom sist na kamen bili, vengo s drugom, spat na svili

s tobom sist na kamen bili, vengo s drugom, spat na svili

Najdraže moje, blago si ti, svo blago svita i biseri 

kad sklopim oči vidin te ja i usrid noći sunce mi sja 

Najdraže moje, blago si ti, svo blago svita i biseri 

kad sklopim oči vidin te ja i usrid noći sunce mi sja

Kroz pasike

Da je meni s tobom kroz pasike, 

samo jednom šotobraco proć,

svi bi znali da si moja bila  

svi bi znali da ćeš za me poć

Kad te vidim, kad te pozdravim, 

kad me boli odma ozdravim 

bez tebe sam ruža uvela, samo tebe ljubim ja

Da je meni s tobom za nedilje

priko mosta od Čiova proć

svi bi znali drag mi niko nije, 

svi bi znali da ću za te poć

Kad te vidim, kad te pozdravim, 

kad me boli odma ozdravim 

bez tebe sam ruža uvela, samo tebe ljubim ja

To je moj dom

Proša sam sjever i jug, i sedam puti, svit u krug

ali sam jedino zna, nema do mog Jadrana

Proša sam, dobra i zla, evo mojih vratit ću se ja

Tu je moj dom, tu je ostalo sve,

u kući kamenoj, moje matere 

Tu je moj dom, tu je duši moj mir,

u kući kamenoj, ja ću ostati 

Proša sam, nevere sve, i uvik tija vratit se 

ka naši stari nekada, ja sam se čači zakleja

nema života za mene, bez moje Dalmacije 

Tu je moj dom, tu je ostalo sve,

u kući kamenoj, moje matere 

Tu je moj dom, tu je duši moj mir,

u kući kamenoj, ja ću ostati

U kući kamenoj moje matere

Marijana

Jedne, jedne divne majske noći 

ti si rekla da ćeš doći , na prvi randevu

O Marijana, slatka mala Marijana

tebe ću čekat ja, dok svane dan

O Marijana, slatka mala Marijana

tebe ću čekat ja, dok svane dan

Ponoć, ponoć davno već je prošla 

Marijana nije došla na prvi randevu

Još  će, još će mnoge noći proći 

Marijana neće doći na prvi randevu

O Marijana, slatka mala Marijana

tebe ću čekat ja, dok svane dan

O Marijana, slatka mala Marijana

tebe ću čekat ja, dok svane dan

Nije u šoldima sve

Tamo gdje val ljubi moj kamen,
tamo gdje rođen sam ja...
tamo ću doć' i baciti sidro
nemirnog života mog...

Reka' sam ja, nema tu sriće,
sine moj, vrati se ti...

Nije u šoldima sve, neka te tu kraj mene,
sva u zlatu nek' sja mati Dalmacija...
Nije u šoldima sve, neka te tu kraj mene,
sva u zlatu nek' sja mati Dalmacija...

Nosi me olujno more, grize me sol
i svako svitanje zore nova je bol...
gorko je vino zbog tebe što pijem ga ja...

Zvona svetog Duje

Ka amfora zlatna ulja u pleteru izlivena, 

na rukama o Merjana

Idriš, veslaš i smiješ se, na valima o vrimena 

uuuu,  Split moj

Ka brnistra rascvitna, nasrid kore o kamena 

u librima Marulovim

žeže, gori i viori, vična slava tvog imena 

uuuu, Splite moj

Kako zvona svetog Duje, cila zemja neka čuje

rajsku pismu puka tvog, Splite moj

Kako zvona svetog Duje, cila zemja neka čuje

rajsku pismu puka tvog, Splite moj

Ka divojka sa maštilon, na fontani o života

šesnoj dici točiš sriću, da kažiju cilen svitu

ća su oganj i lipota

uuuu, Splite moj

Zadnji ribar s Drvenika

Ispod zida Kamerlenga, cili Trogir ide spat

a ja neman sna ni mira, još ću jednom zapivat

Priko dvora, priko skala, priko bila kamena

tebe traži, tebe ljubi, pisma s mojih usana

Mirno spavaj, ružo moja, mirno spavaj cvite moj

blago oku, blago luni s neba, blago onom, 

ko te lipo gleda

Zadnji ribar s Drvenika, već je veza brod za kraj

što je meni tvoja slika, to je nebu zvizda sjaj

Priko dvora, priko skala, priko bila kamena

tebe traži, tebe ljubi, pisma s mojih usana

Mirno spavaj, ružo moja, mirno spavaj cvite moj

blago oku, blago luni s neba, blago onom, 

ko te lipo gleda

Šibenska pisma

Dobra večer pismo moja, kao vino plemenita 

prije zore, prije dana, dobra večer uzorita

Nosila si rodnoj grudi, ovo tilo željno lada

budila si moju dragu, da donese ključe grada

Oj šibenska pismo mila, sve si rekla u dvi riči

napila si žedne usne, mogu na kraj svita ići,

Oj šibenska pismo mila, sve si bila i sve jesi, 

lanterna mi noćas budi, put mi kaži i ponesi

Rasulo se svud po svito, to šibensko staro sime

da se negdi u samoći, spomene i tvoje ime

Pala si ka zlatna kiša, natopila zemlju suhu,

da nam opet rodi pisma, o jubavi i o kruhu

Oj šibenska pismo mila, sve si rekla u dvi riči

napila si žedne usne, mogu na kraj svita ići,

Oj šibenska pismo mila, sve si bila i sve jesi, 

lanterna mi noćas budi, o jubavi i o kruhu

Dođi u  Kaštela

Zar još ne poznaš moja Kaštela,
zeleni Marjan nad zaljevom bdi.
Dvorovi bijeli u sedam sela,
biseri Jadrana za me ste vi.

Dođi u Kaštela, tamo te čekam ja,
U maloj barčici na obali.
U sjenci borova ili kad mjesec sja,
ja ću ti pjevati o Ijubavi.

Lijepa su lijepa moja Kaštela,
u moru svjetli sunčani trak.
Galeba jata, krila im bijela,
njišu nad morem dok ne padne mrak.

Dođi u Kaštela, tamo te čekam ja,
U maloj barčici na obali.
U sjenci borova ili kad mjesec sja,
ja ću ti pjevati o Ijubavi.

Dalmatinska elegija

I ova mala kala u suncu, cviću sva,
kontrade skalinade, di šetat san se zna
i ti fumari stari iz koji dima ni,
i naše none Bone ča volimo je svi...

To nestaje sve daje, sve to ča srce zna,
drugare tražim stare, al furešt sad sam ja.
ni Duje, Dane Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.

Te škure balature ča stididu se sad,
ferali ča su sjali kad mrak bi pa na grad.
portuni i kantuni di čeka san je ja,
šentade serenade, noć puna pisme sva...

To nestaje sve daje, sve to ča srce zna,
drugare tražim stare, al furešt sad sam ja.
ni Duje, Dane, Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.

Ne klepeći nanulama
Ne silazi sa čardaka,
I ne pitaj gdje sam bio.
Zašto su mi oči vlažne,
Zbog čega sam suze lio?

Stajao sam kraj mezara,
I umrlu majku zvao.
Nosio joj dar od srca,
Ali joj ga nisam dao.

Ne klepeći nanulama,
Kad silaziš sa čardaka.
Sve to mislim, moja draga,
Da silazi stara majka.

Podno Klisa

Podno Klisa tvrda grada

solinska je prodolina,

prije  mnogo tu godina

Zvonimir se okrunio.

Tu je Gospe od Otoka

grob kraljice tu Jelene,

tu su slavne uspomene

naših starih pradjedova.

Iznad Splita bila grada

na Marjanu trobojnica,

ta hrvatska miljenica

dika ju je pogledat.

S druge strane sinje more

kaštelansko ravno poje,

sedam sela poredano

kano sedam labudova.

Kaštelanke ranoranke

po pojima ber´te smilje

i kitite naše dvore

trobojnicu barjak naš.

Ako zora ne svane

Ako zora ne svane, puta nema bez tebe.
Zvijezdo sjajna reci mi, tko će mene čekati?
Ako zora ne svane, tebe nema kraj mene.
Vjetre srećo reci mi, tko će mene ljubiti?
           Samo spavaj mjeseče, nije tebi do mene.
           samo spavaj skiči se, nije tebi do mene.

Ako zora ne svane, moje srce boluje
Noći prijateljice reci zašto nema nje?

Svetinja

Kakvo je to došlo vrijeme
I brat brata vara
Što nam rade loše sluge, loših gospodara
Svaka laž je trn u kruni, mojih predaka
A gdje je istina

Nema riječi, nema dara
Ni tih pjesama
Da sakriju moju muku, moja sjećanja
Zlato daje, dušu krade, slatko progovara
Guja iz njedara

Tko to moje, ime doziva
Čudni ljudi, čudnog imena
Pa mi kunu, što je svetinja
Vjera, ljubav i domovina

Na sve strane, dižu glave, ptice rugalice
Sve je manje sretnih dana, sloge i pravice
A najbolji među nama, noću vodu piju
Bijelo lice kriju

Kuća na kraju sela

Moja je kuća na kraj sela
Tu zorom dođem a odem s noći
Pa pijem vina crna i bijela
I tražim bijega svojoj samoći

O meni svašta govore lažu
Pusti ga, vele, taj dugo neće
Ne smeta meni kad ljudi kažu
Isti k'o otac tu nema sreće

Neka sam isti kao on
Dani mi idu u ludo
Pa nek' sam isti k'o stari moj
Dok život juri ja ću lagano

Moja je kuća već dugo pusta
Oko nje raste visoka trava
Liju je kiše i magla gusta
A u njoj moje djetinstvo spava

Noćas ćemo zemlji ko materi reći

Skupit ćemo noćas, prijatelji moji
i drače i cviće iz našeg đardina
tisuću sinova, razbacani škoji
i tisuće kćeri gromača i stina

Noćas ćemo zemlji ko materi reći
nosimo iz grozjem srce u kašeti
i za svake će loze, krv rumena teći
a pisma će sama poći po kaleti

Rasti zemljo, pukni stino,
Kucaj srce materino
Šumi more, suzo slana,
Trajnaninaninanaanaaa

Dalmacijo zemljo, maslinova grano
Dalmacijo zemljo, kamena i smilja
Pozlati mi veslo, kad ustanem rano
Obala je tvoja o sunčanih milja

Do kamena zemlji, narasti će plima
Sinovi i kćeri ribari težaci
A za one drage, kojih više nima
Donit ćemo vjenac pa u more bacit 

Zapivajmo noćas u konobi

Palo sunce iza surih hridi
mati čeka da se otac vrati;
Umoran sa polja ka i svi težaci
već je vrime da se pođe spati;

Ali otac ka uvik po svome
u konobu na kapljicu svrati;
Pa zapiva onu pismu
šta mu lipu mladost vrati;

     Zapivajmo noćas u konobi
     nek se stare uspomene bude;
    Tuđi čovik nikad neće znati
    što to veže dalmatinske ljude;

    Zapivajmo noćas u konobi
    našoj srići dignut ćemo čaše;
    I onda kad nebude nas bilo
    pivat će se pisme naše..

Sutra u sedam

Milena moja spavaj mi slatko
Snivaj o sreći najljepši san
Sutra nek zora te probudi suncem
Vedar da bude ti čitav dan

Laku noć, sutra u sedam
Na isto mjesto ko svaki dan
Ali još poljubac jedan
Ko svaku večer sad da ti dam

Nek zvijezde s neba čuvaju tebe
Lahor nek s mora hladi ti noć
Spavaj mi slatko ti milena moja
U tvome snu i ja ću ti doć

Bokeljska noć

Jedne će se noći lude

zapalit u nama vatre,

čudit će se moje vale,

kako zanos nosi ljude.

Srce jednom mora planut

za sav život za sve dane.

mora nekad poslije tuge

vjetar nosit naše lađe.

Zasjat će palaci, antike, tarace,

ćakulat će šjore, zie graciane.

Svi oriđinali i sve karampane,

hodit će na feštu za nas Kotorane.

Opet dođu noći duge,

divne, plave moje vale,

znat će opet tješit svoje ljude.

Bodulska balada

Živi se od mora, od mriža i uza,
brojidu se žuji od vesla, mašklina.
Crjene su oči od noći i suza,
žuljave nam ruke su tvrde ka stina.

I tučedu nas nevere i kiše,
i svaki dan smo zgrbjeni sve više,
ipak, više od sveg i od svih lipota,
cilega života mi volimo more.

More naše plavo sve nam želje znaš
ti si snaga, srića - cili život naš.

Brojimo sva jidra i bile vapore,
prolazidu dani uz bure i juga.
Škrta zemlja daje sve ono ča more,
život je  na škoju i radost i tuga.

I tučedu nas ...

Dobra ti večer mati moja

Dobra ti večer mati moja, već me zovu dica
Ka moju dušu i njih grije, ljubav s tvoga lica

Kad sve bi stalo u dvi riči, kad tuče prva nočna ura
U mojoj sobi ka u priči. zašumi more, škripje škura
I tad te čujem, kako kažeš da mora jednom poć na bolje
A život uvik isto važe, beskrajno more, škrto poje

     Dobra ti večer mati moja, šta ti mogu reči
     Dobra ti večer mirno spavaj, i ja idem leći
     Dobra ti večer mati moja, već me zovu dica

     Ka moju dušu i njih grije, ljubav s tvoga lica
     Ka moju dušu i njih grije, ljubav s tvoga lica

I sad te vidim, punu snage di sama stojiš isprid dvora,
Dok život nosi naše drage, ti si ka stine nasrid mora
I tad te čujem, kako kažeš da mora jednom poć na bolje
A život uvik isto važe, beskrajno more, škrto poje

     Dobra ti večer mati moja, šta ti mogu reči
     Dobra ti večer mirno spavaj, i ja idem leći

     Dobra ti večer mati moja, već me zovu dica

     Ka moju dušu i njih grije, ljubav s tvoga lica
     Ka moju dušu i njih grije, ljubav s tvoga lica

Ti si pjesma moje duše

Opet sreću nismo našli od nas dvoje kom je teže
sada samo kraj se sluti ipak još nas nešto veže.
I kad zadnji brod nam ode kad nas izda samo glas
ti ćeš znati, ti ćeš znati da u tebi tražim spas

Ti si pjesma moje duše ti si bol u srcu mom
ne daj da ti tuge sruše onaj sjaj u oku tvom
Ti si pjesma moje duše ti si želja moga sna
i ne mogu još da shvatim da bez tebe moram ja.

Opet lažem samu sebe ne dam želji da se budi
ovo ludo srce sanja da se pokraj tebe budi.
I kad zadnji brod nam ode kad nas izda samo glas
ti ćeš znati, ti ćeš znati  da u tebi tražim spas.  

Ti si pjesma moje duše ti si želja moga sna
i ne mogu još da shvatim da bez tebe moram ja.

Oprosti mi pape

Rekli su mi najgore o tebi, nisu nikad pričali o sebi,
Rekli su mi ono ća su tili, virova san stariji su bili,
Rekli su mi ono ća su tili, virova san stariji su bili...

Rekli su da si svugdi bija, rekli su da si puno pija,
Rekli su mi ono ća su znali, virova sam jer san bija mali,
Rekli su mi ono ća su znali, virova sam jer san bija mali.

Oprosti mi pape, sve te grube riči,
I moj život sada, na tvoj život sliči.
Oprosti mi pape, sad razumin tebe,
Gledan tvoju sliku, gledajući sebe.

Rekli su mi da si ženske jubi, na kartama da si šolde gubi,
Rekli su mi ono ća su znali, virova sam jer san bija mali,
Rekli su mi ono ća su znali, virova sam jer san bija mali.

Rekli su mi da si sova Boga, rekli su mi prikoviše toga,
Rekli su mi ono ća su znali, virova sam jer san bija mali,
Rekli su mi ono ća su znali, virova sam jer san bija mali.

Oprosti mi pape, sve te grube riči,
I moj život sada, na tvoj život sliči.
Oprosti mi pape, ća san druge sluša,
Ja san pape isti, jer san život kuša.

Golubice bijela

Dok te grlim kraj fontane
Zadnji put ti slušam smijeh
A u grlu srce stane
Još si mlada još je grijeh

Dok me prate niz skaline
Oči modre kao svod
Nemoj kleti more sinje
I u luci bijeli brod

Ne zaboravi, ne zaboravi me ti
Golubice, golubice
Jer u srcu mom, jer u srcu mom si ti
Golubice, golubice
Golubice, golubice bijela
Golubice, golubice bijela

Samo pupaj samo rasti
Ja u dalek moram svijet
Za me čuvaj kad se vratim
Svoje srce kao cvijet

Živila Hrvatska

Glasna, jasna od pameti,
Preko gora, preko dola,
Hrvatska nam pjesma leti,
Sve do našeg Sinjeg mora,
Čas je meka, čas ko grom,
Vječna jeka za naš dom.
Hajdemo, hajdemo,
Brate moj, brate moj!

Nek se slože grla bratska, živila Hrvatska,
Nek se slože grla bratska,
Živila, živila, živila Hrvatska!
Živila, živila, živila Hrvatska!

Hrvatskom se opet ori,
Pjesma naših velikana,
U njoj vječnom vatrom gori
Slava Zrinskih Frankopana.
Čas je meka, čas ko grom,
Vječna jeka za naš dom.
Hajdemo, hajdemo,
Brate moj, brate moj!

 Dok palme njišu grane

Dok palme njišu grane i cijela varoš spi,
Behari dok mirišu ljubiš me ljubiš ti.
Behari dok mirišu ljubiš me ljubiš ti.

Al' sad je mjesec maj, behara više nema,
Ruže su procvjetale, poljubaca više nema.
Ruže su procvjetale, poljubaca više nema.

Kad jesen opet dođe i vjetar kad zacvili,
Čekat ću te na raskršću gdje smo nekad sretni bili.
Čekat ću te na raskršću gdje smo nekad sretni bili.

A ti mi doći nećeš, tišina bit će vječna,
Samo što će vjetar šumit bila jednom ljubav vjerna.
Samo što će vjetar šumit bila jednom ljubav vjerna.

Noćna muzika (La musica di notte)

Usred tišine grada i usnule ljepote
Tiha se čuje gitara, "la musica di notte"

Ako si pošla spavat, bila ti laka noć,
Družina naša s pjesmom zakantat će ti doć.

Otvori draga prozor, i slušaj naše note
O ljubavi ćemo pjevat "la musica di notte".

Falile se Kaštelanke

Falile se Kaštelanke,
Da su lipše neg Splićanke,
Ali Sveti Duje, neće ni da čuje,
Ajme, ča ću mu ja.

Kad je vrime od furešta,
I Svetoga Vlaha fešta,
Mili Bože čuda, te lipote svuda,
Ajme, ča ću mu ja.

Kad se spusti škuribanda,
Ode naša šjora Manda.
Na svakom kantunu, na svakom portunu,
Ajme, ča ću mu ja.

Sinjorina Filomena,
Često ona momke mijenja.
Mili Bože čuda, te lipote svuda,
Ajme, ča ću mu ja.

Falile se te Spličanke,
Lipše smo neg Dubrovčanke.
Ali Sveti Vlaho, samo im je maho,
Ajme, ča ću mu ja.

Lipe li su mlade Kaštelanke

Lipe li su mlade Kaštelanke,

lipe li su rojena mlade Kaštelanke.

Koje nose na kaiš opanke,

koje nose rojena na kaiš opanke.

Falila se Radunova Ane,

falila se rojena Radunova Ane.

Da je lipše u Novome nema,

da je lipše rojena u Novome nema.

U Novome i okolo njega,

u Novome rojena i okolo njega.

Zaludu joj sva njena lipota,

kad je neće rojena trogirska gospoda.

Boliš me dušo

I nebo da ti oprosti grijehe ja ću se moliti
Ni jedna kletva od mene neće za tobom krenuti

Boliš me dušo, boliš me tugo, boliš me ljubavi
Nema te pjesme, nema tog vina da te zaboravim
Boliš me dušo, boliš me tugo, boliš me ljubavi
Nema te pjesme, nema tog vina da te zaboravim
Da te zaboravim, dušo, da te zaboravim

I noćas nemam nikog da ljubim, da mu se radujem
Ni sunca nemam u ovoj zimi, srce da ugrijem

I opet da te vidjeti mogu, što bi ti rekao
Ako sam ikad ljubio ženu, tebe sam ljubio

Samo nas nebo rastavit može
Ne boj se onog što tamo čuva
Šaku drage i gorke grude
Ista nas krv u žilama veže
Isti teret sudbine lude

Čuvaj se onog što na glas se kune
a iza leđa sve riječi briše

     Samo nas nebo rastavit može
     I ništa više i ništa više
     Samo nas nebo rastavit može
     I ništa više i ništa više

Sedam suza
Sedam suza isplakat ću noćas,
sedam suza past će na moj dlan
One dođu kada nikog nema
one dođu kad je čovjek sam.

Pust je grad, gdje si sad
Sedam dana zvao sam te ja,
sedam noći bio sam bez sna.
Pust je grad, gdje si sad
Sedam dana zvao sam te ja,
sedam noći bio sam bez sna.

Sedam suza isplakat ću noćas,
sedam suza past će na moj dlan
One dođu kada nikog nema
one dođu kad je čovjek sam.

 
Sedam suza kao sedam ruža
Sedam suza nije malo to
Zar u prazno opet ruke pružam,
kaži nešto kaži bilo što.

Sedam suza slanih kao more
sedam suza i u svakoj ti
Čudne misli u meni se bore
dal’ smo ikad voljeli se mi.

Sedam suza kao sedam ruža
sedam suza nije malo to
Zar u prazno opet ruke pružam
kaži nešto kaži bilo što.

Sedam suza isplakat ću noćas
sedam suza past će na moj dlan
One dođu kada nikog nema
one dođu kad je čovjek sam.

Tulipan, jorgovan

Spavaj mi, spavaj, Ančice,
na krilu svoje majčice.

Tvoja će majka spavati,
a mi ćemo se ljubiti.

     Tulipan, jorgovan, to su cvita dva,
     voljelo se dvoje mladih k'o dva goluba
     tulipan, jorgovan, to su cvita dva,
     tebe, draga, zaboravit neću nikada.

Ta tvoja crna oka dva
moje su srce zanijela.

Ta tvoja medna ustašca,
koja su mene ljubila.

Pismo moja hrli tamo

Pismo moja hrli tamo gdje anđela mog je dom

u krilo se spuštaj djevi koja sniva slatki san.

Ti joj reci da je ljubim cijelim žarom srca svog.

Oj, ti dušo moje duše čuvao te dobri Bog.

Kada dođu duge noći pismo moja budi s njom

kano glasnik u samoći  i ljubavne čežnje zov.

Ti joj reci da u srcu samo njezin čuvam lik.

Oj, ti dušo moje duše čuvao te dobri Bog.

Kad čujem tambure

Kad čujem tambure, tamburice glas
Zbogom majko i sestrice ja ostavljam vas

Ajca, vinca-ca, vinca rumena
Ajca, vinca-ca, vinca rumena

Kad čujem tambure, skoči na bure
Pa izvadim litru dvije, pijem do zore

Vina da pijem, da se napijem
Svako jutro žena zove kući da idem

Ja lego do zida, žena do kraja
Dođe komšija, pa me otjera

Nije prošla godina, žena rodila
Žena rodila, isti komšija

Dalmatinac sam

Ja sam dite s mora moja mati je Dalmacija
imam barku i gitaru srce koje ljubit zna
Nema meni do mog juga ni do mojih borova
svo bi zlato ovog svita za moj bili kamen da.

     Dalmatinac sam tu sam rođen ja
     plavo more zna da je volim ja vilu s Jadrana
     Dalmatinac sam ovo je moj dom
     tu su moji didovi davno sidro bacili mene vezali.

Ja sam dite s bilog žala di je pisma galeba
di je zemlja vode žedna di su stabla maslina
di su ljudi iste loze di je sveta nedilja
svo bi zlato ovog svita za moj bili kamen da

Grobovi im nikad oprostiti neće

Bilo je i vrijeme maslinova grana

kao simbol mira iz mog rodnog kraja

sada jauk djece i plač sa svih strana

životna je slika moga zavičaja.

Bilo je i vrijeme kao galeb mira

sad Hrvatska moja trpi, stenje, plače

svaka topla suza srce moje dira

što je više lome, to je volim jače.

Grobovi im nikad oprostiti nemogu

zbog nedužnih ljudi koji život gube

Grobovi za mladost i molitve Bogu

gdje žalosne majke mrtve usne ljube.

Grobovi im nikad oprostiti neće

ako ljudska mržnja ljubav ne prihvati

Grobovi u žitu vjekovima klepće

zaboravit nikad neće im Hrvati.

Pismo ćali

Sad sam naresa doša sam velik
Mater govori da sam ti nalik
I da sam isti ka tvoja slika
Kad si se ono s materom slika
Ćale moj

Svak mi se ruga da si uteka
Mater govori da si joj reka
Zdravljem se kleja da ćeš se vratit
Oli životom svojim ćeš platit
Ćale moj, ćale moj

Nosim jaketu žutu i gaće
Što si posla mi tisne i kraće
Mater je uvik u tvojoj vešti
Pa nam se smiju da smo furešti
Ćale moj

Tija bi ćale ka druga dica
Imat uzase svojega oca
S tobom se igrat uz tebe ležat
Slušat te, pričat, stalno te gledat
Ćale moj, ćale moj, ćale moj

Čekam te ćale da nam se vratiš
Nitko ne traži da svoj dug platiš
Već da uz mater u miru živiš
I da nam kuću opet oživiš
Ćale moj

Mater će umrit od silnog jada
Ko će pogledat na mene tada
Vrati se ćale kad ja te volim
Makar bez šolda jer ja te volim

Ćale moj, čale moj, ćale moj!

Joj, mene, joj

Veselo je društvo naše,
Joj mene joj, joj mene joj,
Makar su nam prazne čaše,
Joj mene mene mene joj.

Joj mene joj, joj mene joj,
Črleni je lajbek moj!

Kaj su rekli kuma Dora?
Joj mene joj, joj mene joj,
Da se vince piti mora,
Joj mene mene mene joj.

Koj na srcu ima feler,
Joj mene joj, joj mene joj,
Navek mora jesti celer,
Joj mene mene mene joj.

Dva bracanina

Kad su se dva bracanina intrala na fjumeri
A ca, a ca, ca kažu momka dva?
Ma nema nista tvoga, ma to je bacva moja,
Ma ferala mi hoj, oj sokolicu moj!

Tad rivom prođe šjora Mande, nosi žmul bevande
A ca, a ca, ca kažu momka dva?
Ma ajde šjora Mande, donesi žmul bevande,
Nek cila riva zna za bracanina dva!

Tad rivom prođe cura fina, nosi bokal vina.
A ca, a ca, ca kažu momka dva?
Ma ajde curo fina, donesi bokal vina,
Nek cila riva zna za bracanina dva!

Tvoja zemlja

Tu ćeš naći uvijek dom,
srce koje kuca za te,
ruku da te prati,
majku da te shvati,
znat ćeš sve što treba znati.

Znat ćeš kako boli plač
kada tvoja zemlja pati;
ali iza svega
sigurno ćeš znati
što ti znači ovaj kraj.

To je tvoja zemlja, tu sagradi dom,
tu je stari temelj, tu na kršu tvom.
Tuđin i oluje kidali su nju,
al' još uvijek tu je sve dok mi smo tu.

Bit ćeš bogat ko i mi,
kralj što ne zna što je kruna,
al' na svojoj grudi
ko i ovi ljudi
bit ćeš velik ko i mi.

Poljubi zemlju
Poljubi zemlju po kojoj hodaš
Jer stare rane djedova skriva
Poljubi zemlju po kojoj hodaš
Ona ti ništa, ona ti ništa nije kriva

Poljubi zemlju po kojoj hodaš
Ne diraj sunce sunce sa neba
I nemoj nikad dušu da prodaš
Ljubav je nada ljubav je snaga što ti treba

Ostani tu, tu je tvoja mati
Ostani tu još će sunce sjati
Ostani tu snove čuvaj samo za nju
Ostani tu

Galeb i ja

Lipo mi je, lipo mi je,
Na lažini suvoj ležat,
Na osami blizu mora,
Nad pučinom tebe gledat

A-a-a-a-a-a-a –aaa,  moj galebe!

Tebe gledat, s tobom letit,
Povrh svega nimat straja,
Pa prkosit svakoj buri,
I neveri ča sve vaja
A-a-a-a-a-a-a –aaa,  moj galebe!

Ča sve vaja, u svom bisu,
Da i more vrije, pini,
Bit gospodar, usrid svega,
Živo klicat, u visini

U visini, kada sunce,
Bes pristanka nama sije,
I da ništa na tvon nebu,
I na moru bisno nije

E-e-e-e-e-e-e –eee,  moj galebe!

Bisno nije, dokle krila,
Tebe nose, kud god želiš,
Pa neveri, oli suncu,
Ti se rugaš, i veseliš!

Na osami, blizu mora,
Dok se sunce, zemlji smije,
Slušan tebe kako klićeš,
Lipo mi je, lipo mi je,
Moj galebe!

Djevojka je ruže brala

Djevojka je
Djevojka je ruže brala
Djevojka je ruže brala
Pa je zaspala
Pa je pa je zaspala
Pa je pa je zaspala

K njoj dolazi, k njoj dolazi mlado momče ..
Budi djevojče ..

Ustaj, ustaj, ustaj ustaj djevojčice ..
Što si zaspala ..

Ruže su ti ruže su ti uvenule ..
Što si ubrala ..

Dragi ti se dragi ti se oženio ..
Kog si voljela ..

Mlada Dubrovčanka

Mlada Dubrovčanka, otvorila dućan
u njem' je svega bilo,
samo ne jedna stvar,
a to je bakalar.

Mene zovu bjonda, al' bjonda nisam ja
ja imam crnu kosu
za ljubav sprovodit;
zašto me ne ljubiš?

Mene zovu bjonda, al' bjonda nisam ja
ja imam crne oči
za ljubav sprovodit;
zašto me ne ljubiš?

Klakar

Jeste li čuli novost

dogodilo se zlo

Ivanu klakaru iz Pupnata

potopio se brod.

I parti je iz Stona

privozija je klak,

zapuhala velika je bura

pa ga potopila.

Nosit ću crni veo

crnji od očiju

crljenu košulju nosit ću ja

žalit ću klakara.

Da nije ljubavi

Da nije ljubavi, da nije ljubavi,

Da nije ljubavi nebi svita bilo.

Ni mene ni tebe, ni mene ni tebe,

Ni mene ni tebe, moja bajna vilo.

Noćas mi se snilo, noćas mi se snilo,

Noćas mi se snilo moja bajna vilo.

Da je tvoje tilo, da je tvoje tilo,

Da je tvoje tilo kraj mojega bilo.

Ljubavi, ljubavi, vrag ti odnij' kosti,

Ča si učinila od moje mladosti?

Zaspalo je siroče

Zaspalo je siroče
isprid tuđih dvora
ručicama doziva
priko sinjeg mora

Dođi, dođi, oče moj
mrkla noć se sprema
naše mile majčice
još nam doma nema

Sinoć su je odveli
niki crni judi
tiho su joj pivali
da se ne probudi

Zaspalo je siroče
ispod jorgovana
njega će probuditi
zora sudnjeg dana

Oprosti mi, ne zaboravi

Ko što majka voli

sina priko mora

tako i ja dušo

tvoga razgovora

Oprosti mi, ne zaboravi

što ja tebe nazva

svojom ljubavi

Pribili cvite moj

nemoj poć na more

vengo razveseli

tužno srce moje

Oprosti mi, ne zaboravi

što ja tebe nazva

svojom ljubavi

Bila košulja
Buket od najlipšeg cvića san nosija ja
Ljubavi tebi za koju san jedino zna

I onda san doša prid vrata na kolina pa
Da budeš zauvik moja ja sve bi ti da

Na kruvu i vodi za tebe bi živija ja
da ispod križa zauvik kažeš mi da

Košulju bilu na svome tilu nosit ću ja
Kažeš li da kunen se ja
Za mater moju i oca moga život bi da
Al'dušu ne nju tebi san da

Majko stara

Majko, majko stara, slušaj pjesmu sina svog
Majko, tko mi sudi, tko mi uze najdraže
Suza, suza nemam da isplačem svoju bol
Boli me, majko, boli me, noćas duša umire

Bila je, majko, bila je, vrela krv životu mom
I ja ću za njom, ja ću za njom

Majko, noć je tiha, more diše miruje,
Samo tvoj jedinac ove noći tuguje
Suza, suza nemam da isplačem svoju bol
Boli me, majko, boli me, noćas duša umire

Sutra mi sude

Nisi mi puno dao živote

ne pada teško rastanak naš

tako je malo bilo ljepote

jer nisi htio da sreće mi daš

Nisi mi puno dao živote

nesretnu ljubav, suze i nju

Nisam je mogo dijelit sa drugim

njega sad nema i zato sam tu

Sutra mi sude zbog ljubavi lude

vjetar nek nosi sve u dim

samo mi zadnju ispuni želju

ne daj mi da joj, ne daj mi da joj

ne daj mi da joj oprostim 

Ispod sunca zlatnoga

Ispod sunca zlatnoga blista riva najlipša
Na planeti malena, al' u srcu najveća
Puna duša radosti kad ti šapnem
Grade moj

Dok te maze oblaci, i kad ti bura zazviždi
Isto takaješ mi sve niti s tobom spletene
Puna duša jubavi kad ti šapnem ime - Splite moj!

Zauvik si tu u mojim mislima i grudima
Dok kroz plač i smij
Lipotu poklanjaš svim ljudima

Kad bi svako jubi te samo pola od mene
Tvoja lipost kamena još bi jače zasjala
Puna justa jubavi kad ti šapnem ime - Splite moj!

Zauvik si tu u mojim mislima i grudima
Dok kroz plač i smij
Lipotu poklanjaš svim ljudima

Romanca

Uvik kad san s tobon ja san ka i dite
Zaboravin odma svoje kose side
I godine ove ća bi bile teže
Da me lipa mladost uza te ne veže

Razumi me dobro potribna si meni
Jer srce je moje ostalo u tebi
Pa dok život biži ono žešće tuče
Da bi mir svoj našlo sve me tebi vuče

A ća drugo mogu prijatelji niman
Puno njih je bivših a i ja ću s njima
Ostaju mi samo uspomene davne
Virujuć da koja još će živit za me

Zato uvik mislin na pobigle dane
I od tebe išćen da ih najdeš za me
Za umirit sebe vratit bi se tija
Da bar zadnju uru buden ća san bija

Aaaa...

Vjeruj u ljubav

Vjeruj u ljubav jer ljubav je sve,
Vjeruj u ljubav ne živi bez nje,
Vjeruj u ljubav i sačuvaj nju,
Vjeruj u ljubav u dobru i zlu.
Vjeruj u ljubav i sačuvaj nju,
Vjeruj u ljubav u dobru i zlu.

Malinkonija

Još jednom da se rodi, nemirno ovo tilo,
Zvizdu će istu slidit, i bi' će ča je bilo.
Ma da je sriću snilo, i nike svitle dane,
Kad skupiš ča je bilo, u jednu pismu stane.

Malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava,
I kida srce moje, dok piva pisme svoje.
Malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava,
I zadnju pismu piše, mladosti nima više.

Prošla je mladost moja, da l' itko za nju mari,
I ča su stukli mladost, i prsti na gitari.
Ovo je naša pisma, jer ništa nas ne dili,
I vi ste kao o ja, iz iste čaše pili.

... i zadnju pismu piše, mladosti nima više
Malinkonija

Vilo Velebita

Oj ti vilo, vilo Velebita,
Ti našeg roda diko.
Tvoja slava jeste nama sveta.
Tebi Hrvat viko.

Ti vilo Velebita, ti našeg roda diko.
Živila, premila, živila, premila,
Živila, oj premila, ti vilo svih Hrvata.

Velebite, vilovito stijenje,
Ja ljubim tvoje smilje.
Ljubim tvoga u gorici vuka,
I ličkoga Hajduka.

Na tromeđi Hrvatskome rodu,
Velebite, stavio te Bog.
On će dati skoru da slobodu,
S tebe vidim cijelog roda svog.

Fijaker stari

Fijaker stari ulicama luta
i sobom nosi zaljubljeni par.

     Cijele noći snijeg polako pada,
     a dvoje mladih grije srca žar.

Prošla je noć ta kao oka treptaj
i zora rana ostavlja svoj trag.

     Ja napuštam najmiliju dragu,
     sve divne noći i taj Sombor grad.

Samo da mi se lastom stvoriti,
i još da mogu nebom letjeti.

     Letio bi cijeli dan i noć,
     samo da mogu svojoj dragoj doć'.

Fijaker stari sad više ne luta
i ne čuje se onog vranca bat.

     Zaboravit' moram svoju dragu,
     sve divne noći i taj Sombor grad.

I ona sama

I ona sama, da ne zna mama,
ružice brala draganu svom.

Ruža procvala, draga zaspala,
ja je poljubih, pa je probudih.
     I ona sama, da ne zna mama,
     ružice brala draganu svom.
Ti si majski cvijet
što ga cijeli svijet
na srcu nosi,
s njim se ponosi.
     I ona sama, da ne zna mama,
     ružice brala draganu svom.

Oj djevojko, oj,
primi pozdrav moj,
i poljupca dva,
što ti šaljem ja.

Marice, divojko

Marice, divojko, poštenoga roda,
ti ne peri robu kraj mojega broda.

Prođi se ti mene i mojega roda:
ja ću robu prati di je mene volja.

Ako si gospodar od svojega broda,
ma nisi gospodar od sinjega mora.

Sinoć kad san ti proša
Sinoć kad san ti proša
mimo te bile dvore
vidin te dušo, Mare,
di z drugin govoriš.

Drugom si ruku dala,
u znak ljubavi svoje,
riči si rekla ove
da za me ne mariš.

Evo ti prsten vraćan
ča si mi u dar dala
na njem ti mala fala -
ljubav je prestala.

Prije ćeš vidit, duso,
di more ribu meće
a srce moje neće
za tvojin proplakat.

Ti si rajski cvijet

Ti si rajski cvijet, tebe voli svijet,
Tebe volim ja, i više nikoga.

I ona sama, da ne zna mama,
Ružice brala, dragome svom.
I ona sama, da ne zna mama,
Ružice brala, dragome svom.

Anko Ančice, dušo i srce,
Tebe volim ja, i više nikoga.

Samo nemoj ti, majci kazati,
Da te ljubim ja, i više nikoga.

I ovo cvijeće uvenut neće
Što dragi dragoj na poklon da.
I ovo cvijeće uvenut neće
Što dragi dragoj na poklon da.

Nisam ja varošanka
Nisam ja varošanka
Niti sam ja seljanka
Nego sam ja rođena
U luci kraj obale

U luci kraj obale
Tamo je lipo stanje
Vide se parobrodi
Na moru se ljuljaju

Po moru za ploviti
Tribaju sandoline
Za ljubav provoditi
Tribaju cure fine

Tri palme
Davno nisam čuo pjesmu sa Havaja,
bolan plač gitare, tihi poj
davno nisam gled'o tvoje crne oči
samo svud me prati sanja roj.

Tri palme na otoku sreće
gdje oblaci kruže svu noć,
gdje lađa za lađom se kreće
i skoro u luku će doć'.

Tri palme, tri tajne, tri sjene,
naš raj, naše nebo, naš dom
i čarobni lik male žene,
u srcu sačuvao sam svom.

Stara pjesma zvoni, sjeća me na prošlost
i na davnu ljubav, sreću svu ...
slušam kako plače, gitara u noći
i ja pjevam tiho pjesmu tu ...

U jednoj maloj tihoj kafani

U tvome oku radost
Ljubav u srcu mom
Noćas će moja klapa
Doći pod prozor tvoj

Za tebe dušo moja
Pjevamo pjesmu staru
Koju nono svake noći
Svira noni uz gitaru
Koju nono svake noći
Svira noni uz gitaru

U jednoj maloj tihoj kafani
Bilo smo sami, pili smo čaj
Na njene usne šutnja je pala
Kao da je znala svemu je kraj

Ali tebe volim ja, ali tebe volim ja
Ali tebe volim ja, ali tebe volim ja
Ali tebe volim ja, ali tebe volim ja
Samo za te srce zna

Bolje su od nas dušo
Živjeli naši stari
Lude im bile noći
Prepuni pjesme dani

Tebi ću noćas pjevat
Njihovu serenadu
Koju nono svake noći
Svira noni uz gitaru
Koju nono svake noći
Svira noni uz gitaru

Uzalud vam trud svirači

Sto put sam se evo zakleo, pred jutro te prevario
Drugoj ja sam bagrem nosio, tebe iznevjerio
Sto put sam se evo zakleo, pa te prevario
Sad bih dukate od jada baš u blato bacio

Al' za oblak mi se mjesec skrio, sakrio mi pute
Uzalud vam trud svirači, za drugog su dunje žute

A ja evo nekad sjetim se sto moj ćaća znao reći je
Sve te duše silne slavonske uz pjesmu prebole, al' ne oproste
Uz pjesmu mi se evo rodimo, uz pjesmu umiremo
Slavonijo, tko te nije volio ne zna šta je izgubio

Laku noć svirači

U vinu se tuga pije
Voljela me nikad nije
Noćas sve mi pjesma znači
Ej svirači ej svirači

Laku noć svirači
Pjesmom ste me opili
Laku noć svirači
Dušu ste mi dirnuli

Davne vatre sad ne gore
Plači srce sve do zore
Noćas sve mi pjesma znači
Ej svirači ej svirači

Suza za zagorske brege

V jutro dišeče gda bregi su spali

a mesec još zajti ni štel.

Potiho sem otprl rasklimanu lesu

i pinklec na pleča sem del.

Stara je mati išla za menom, nemo vu zemlu gledeč.

Ni mogla znati kaj zbirem vu duši

I zakaj od včera nis rekel ni reč.

Preveč smo toga povedat si šteli

A vse smo pozabili več.

Gda smo vre prešli kraj najzadnje hiže

vu suzah najemput sem bil.

Kaj ne bi to vidla stara mi mati

z rukami lice sem skril.

Svud oko mene su dišale rože i bil je rascveteni maj.

A ja nis ni jemput pogledal za sobom,

Od tuge nis mogel pozdraviti kraj,

Samo sem bregima dragim obečal

Da vrnul se bum nazaj.

Samo sem bregima dragim obečal

Da vrnul se bum nazaj.

Mramor, kamen i željezo
Kiša pada kada plačeš ti
Dam-dam dam-dam
Poljubac ću ti pokloniti
Dam-dam dam-dam

Mramor kamen i željezo
Lako može biti slomljeno
Sve a sve baš prolazi
Mi smo vjerni našoj ljubavi